Drina. Zelenika ili zelenka. Smatraju je najlepšom rekom u Srbiji. Hemijski nije zagađena. Teče dužinom od 345,6 kilometara, a kada se u Perućcu ukrcate na brodić „Grizzly 2” i u naredna tri i po sata prepustite avanturi kroz njen kanjon, dolazite do ušća Rzava u Drinu.

Tu nas je sačekao Andrićgrad, deo Višegrada, u kojem se ulicom Mlade Bosne širio miris svežih tulumbi i baklava. Vođeni rečenicama iz romana „Na Drini ćuprija” našeg nobelovca Ive Andrića, koje je kazivao glumac Tihomir Stanić, po jakom aprilskom suncu uputili smo se ka čuvenom mostu satkanom od 11 lukova, nekada jedinom stalnom prelazu na srednjem i gornjem toku Drine, koji veže Bosnu sa Srbijom.Tačno na sredini mosta susreli smo dečaka Alju (14). Bilo mu je potrebno samo sekundi da bude siguran da smo turisti. A i nama isto toliko da shvatimo da je domaćin. Gledao nas je kako pokušavamo da nađemo parče hladovine i dobacio kako najviše turista u Višegradu ima leti, kada počne raspust.

– Zimi je pusto, nema nikoga. Uđeš u kafić i zatekneš samo konobara – priča nam Alja o životu u Višegradu.
U školu ne ide, kaže, „išao je do 5. razreda i to mu je dosta, ume da čita i piše – dovoljno“.

– Ovde žive uglavnom Srbi. Muslimani su van grada, tamo ka Goraždu – priča Alja pokazujuću rukom ka gornjem toku Drine.
Na strani na kojoj su kafići i poslastičarnica ima ljudi. Prodaju se suveniri i rade prodavnice. U brdima vidimo crkvu, a saznajemo da Višegrad ima i pijacu i dve škole. Osnovnu i srednju.

Aljini drugari se igraju na platou na kojem je već upekla zvezda, dok on dočekuje turiste na mostu i po potrebi zapeva. S druge strane Drine sve nam je delovalo pusto. Meštani kažu: „Na dosadu se navikneš.“Kako smo saznali, stanovništvo je pretežno starije, dok su se mladi razbežali, uglavnom idu za Nemačku.

– Ja ne idem nikuda, jer boljeg nema – dobacio nam je Alja, a potom pogled zamišljeno skrenuo ka Drini.
Gledajući u lukove mosta koji su u navrata rekonstruisani, pokušavali smo da stvorimo sliku o svim nedaćama kojima je to velelepno zdanje iz 16. veka kroz istoriju svedočilo.

S mislima o velikom veziru Mehmed-paši Sokoloviću, po čijem je naređenju most i izgrađen, i legendama koje je Andrić ovekovečio u romanu „Na Drini ćuprija”, napustili smo Višegrad i „ćirom“ se uputili na Mokru Goru. Na tufahije.

Vanilice i šapice kakvih ima samo u Višegradu

Višegrad je poslednjih godina, od izgradnje Andrićgrada, prema rečima direktorke Turističke organizacije Republike Srpske Nade Jovanović, najbrže rastuća turistička destinacija u Republici Srpskoj.

– Ćirom putovati iz Višegrada do Mokre Gore je sjajna stvar, jer je pruga popravljena. Najviše turista u Višegrad dolazi sa Zlatibora. Izleti za turu “Čarobni prsten” prave se i sa Zlatibora i sa Tare – rekla je Jovanović ističući i značaj Trebinja, takođe kao bitne turističke destinacije u RS u koje mahom dolaze turisti iz Crne Gore.

– Višegrad ima fantastičnu hranu, tulumbe, baklave, ćevape, vanilice i šapice kakve samo tu prave. Vlada RS je prošle godine donela zakon o proglašenju Nacionalnog parka “Drina”, tako da sada kada u dve države imamo dva nacionalna parka (u je to Tara, prim,. aut.) možemo da apliciramo za rezervat biosfere – dodala je za Alo! Nada Jovanović

Vezane objave