Najvelinčastvenija pobeda u najstrašnijem trenutku je upravo Cerska bitka, koja se odigrala u Prvom svetskom ratu. Tada su srpske snage pod vođstvom vojvode Stepe Stepanovića odnele pobedu nad austro-ugarskim snagama pod vođstvom Oskara Poćoreka

Na Preobraženje 19. avgusta, austrougari su počeli da se povlače pred srpskom vojskom. General Stepa Stepanović, komandant Druge srpske armije najzaslužniji je za pobedu Srbije u Cerskoj bici, a nakon bitke unapređen je u čin vojvode. Komandant Druge srpske armije, tada general Stepanović je osnovao Cersku udarnu grupu od Moravske divizije I poziva i Kombinovane divizije sa ciljem napada u dolini Jadra. Stepanović je shvatio važnost planine Cer i samoinicijativno je odlučio da zauzme njene dominantne kote Trojan i Kosanin grad.

Stepanović je ceo tok bitke posmatrao iz sela Draginje, na kom se i danas nalazi klupa sa koje je komandovao bitkom. Oko 3.00 časa ujutro 15. avgusta 1914. godine, krenula je Kombinovana divizija prvog poziva iz sela Banjana kod Uba.

Oko 23.00 časa, 15. avgusta, delovi srpske Kombinovane divizije prvog poziva su naišle na izvidnicu austrougarske vojske na padinama Cera, kod sela Tekeriša i tako je započela bitka. U opancima punim vode prevalili 40 kilometara

– U 18 časova započeo je pljusak praćen grmljavinom. Umornu vojsku osvetljavaju munje. Od 3.00 časa ujutru vojnici su prevalili 40 kilometara. Pljusak ne prestaje, vojnici se klizaju i padaju. Opanci su im puni vode. Podataka o neprijatelju još nije bilo, iako su meštani našim vojnicima govorili da je neprijatelj uz put zaposeo sva sela na severnoj strani Cera. Mislilo se da seljaci preteruju.

– U 21.30 časova kiša je prestala, izašao je mesec i nazirao se Cer. Oko ponoći prethodnice srpske vojske izbijaju na put Šabac-Tekeriš. Neprijatelj otvara mitraljesku vatru na koju niko ne odgovara. Vojnici se zakloniše uz useke pored puta. Ni straže 21. landver divizije ni prethodine Kombinovane divizije ne odgovoriše na ovo puškaranje. Ubrzo su se vratile srpske izvidnice i javile da su na položaju svuda pobacane prazne konzerve sa hranom dok srpska vojska tada nije imala konzerve – ostalo je zapisano o Cerskoj bici. 19. avgusta austrijska vojska potučena do kraja

Austrougarske pozicije su bile slabo branjene i njeni vojnici su odbijeni sa planine. Do ponoći, oštri sudari i borbe između leve austrougarske kolone 21. austrougarske divizije i Srba su se vodili u mraku. Do jutra 16. avgusta Srbi su zauzeli venac Divača i oterali Austrougare iz Borinog sela. Austrougarske trupe su imale dosta gubitaka i povukle su se u neredu. Kako je dan odmicao, Srbi su onemogućili 21. pešadijskoj diviziji da se poveže sa 2. armijom u Šapcu, tako što su je oterali sa padina Cera.

Rano ujutru 18. avgusta, Austrougari su pokrenuli još jedan napad, sa namerom da potisnu Šumadijsku diviziju I poziva sa šabačkog mostobrana i omoguće 5. armiji da krene u napad. Međutim, napad nije uspeo jer su Srbi uništili njihove snage kod reke Dobrave, terajući preživele vojnike da se povuku

Izjutra 19. avgusta, Srbi su uništili austrougarske snage. Moravska divizija prvog poziva je oterala 9. pešadijsku diviziju sa njenog položaja i odbila njen kontranapad nanevši joj teške gubitke. Davili se u Drini bežeći pred srpskom vojskom

Do 20. avgusta, austrougarske snage su još uvek bežale ka Drini, a Srbi su nastavili da ih gone. Cela 5. armija je bila prinuđena da se povuče u Bosnu. Mnogi austrougarski vojnici su se udavili u reci bežeći u panici. Srpski izveštaji sa fronta su govorili “da se neprijatelj povlači u najvećem neredu.”

Vojvoda Radomir Putnik je obavestio srpskog kralja Petra I u telegramu “da je glavni neprijatelj poražen kod Jadra i na planini Cer i da ih srpske snage progone iz zemlje”.
Svedočenje dva austrijska vojnika posle Cerske bitke

– Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom bekstvu. Jedna potučena vojska – ne, razbijena rulja jurila je u bezumnom strahu prema granici. Vozari su šibali svoje konje, artiljerci su boli svoje mamuzama, oficiri i vojnici gurali su se i probijali čitave kolone komore ili gazili u rovovima pored puta u grupama u kojima su bili zastupljeni svi rodovi vojske.

– Sjajni su momci ovi Srbi, oni umeju da brane svoju zemlju. Tek u Srbiji 1914. shvatio sam da je ljubav prema slobodi malih naroda jača sila od nasilja velikih i moćnih. Tek ovde sam shvatio da neumitna sila-volja savlađuje sve, a da je slabost sile u tome što veruje u silu – stoji u zapisima Egona Ervina Kiša, austrougarskog vojnika i pisca.

– Ovom prilikom napomenuti da smo upoznali Srbe kao valjane neprijatelje. Ja sam ih smatrao i smatram ih i sada kao vojnički najjače od svih naših neprijatelja. Zadovoljni sa malim, dovitljivi, lukavi, osobito pokretljivi, vešti u korišćenju zemljišta, vrlo dobro vođeni, za borbu mržnjom i oduševljenjem zagrejani, oni su našim trupama zadavali mnogo više teškoća nego Rusi, Rumuni i Italijani – zapisao je Alfred Kraus, austrijski general.
Srpski gubici na Ceru

U Cerskoj bici je poginuo poručnik Vojislav Garašanin, sin Milutina Garašanina srpskog ministra i predsednika Vlade. Najmlađi poginuli borac bio je Stanislav Sondermajer, koji je imao 15 godina.

Posle rata podignuta je Spomen-kosturnica na Ceru koja je zaštićena zakonom kao znamenito mesto.
Marš na Drinu

Marš na Drinu je tradicionalni srpski marš koji je komponovao Stanislav Binički u Valjevu, početkom Prvog svetskog rata u čast pobede srpske nad austrougarskom vojskom na Ceru i komandanta Gvozdenog puka Milivoja Stojanovića.

Ova pesma postala je simbol hrabrosti Srba u Prvom svetskom ratu, koji su, uprkos velikim gubicima u ljudstvu, iz tog rata izašli kao pobednici.

Spread the love
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Vezane objave