Img 20200311 194313

Koronavirus malu decu ostavlja gotovo netaknutom – i to je misterija za koju virolozi kažu da možda sadrži vitalne tragove o tome kako virus deluje.

U Kini samo 2,4 procenta prijavljenih slučajeva su deca, a samo 0,2 procenta prijavljenih slučajeva su deca koja su bila u kritičnom stanju prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Kina nije prijavila nijedan slučaj da je malo dete umrlo od koronavirusa, piše Vašington post.

U međuvremenu, novi koronavirus pokazao se posebno smrtonosnim za starije ljude. Stopa smrtnosti u Kini za one starije od 80 godina procenjuje se na 21,9 odsto, po SZO. Međutim, u dobi od 10 do 39 godina stopa smrtnosti je otprilike 0,2 odsto, pokazala je posebna studija koja obuhvatila 44.672 potvrđena slučaja.A smrtnosti i teških simptoma gotovo da i nema kod mlađih osoba.

To znači da se novi koronavirus ponaša vrlo različito od ostalih virusa, poput sezonskog gripa, koji su obično posebno opasni za vrlo mlade i vrlo stare.

„Kod respiratornih infekcija poput ove, obično vidimo krivulju u obliku slova U koja prikazuje ko je najteže pogođen. Mala deca su na jednom kraju U, jer njihov imunološki sistem još nije razvijen, a stari ljudi na drugom kraju U, jer im imunološki sistem slabi, „rekao je Venit Menaseri virolog sa Medicinskog odeljenja Univerziteta u Teksasu i dodaje:

„Uz ovaj virus, jedna strana slova U potpuno nedostaje.“

Shvatanje zašto deca nisu toliko pogođena mogla bi dovesti do proboja u razumevanju kako i zašto virus uspeva da zarazi i ubije druge starosne grupe, rekao je Frank Esper, specijalista za pedijatrijske zarazne bolesti u dečjoj klinici Klivlend.

„Ili možda nema nikakve veze sa virusom i ima veze sa domaćinom, poput toga u kakvom su stanju pluća, da li osoba ima dijabetes ili hipertenziju. Uostalom, nekoliko sedmogodišnjaka ili novorođenčadi imaju hipertenziju. Shvatanje šta se ovde događa moglo bi biti od koristi za mnoge stvari“Prethodne epidemije koronavirusa takođe su misteriozno poštedele mlade osobe. Tokom epidemije SARS-a 2002. godine nije umrlo nijedno dete a virus je ubio 774 ljudi. Takođe, mali broj dece je razvio simptome korovirusa MERS-a, koji je od 2012. godine ubio 858 ljudi.

Da biste saznali zašto, Menaseri je miševima u laboratoriji davao SARS – što je veoma blizak rođak novog koronavirusa. Mladunci miševa su odoleli infekciji dok su odrasli miševi su uginuli.

On je otkrio da su starijih miševi umrli ne samo zbog slabog imunološkog sistema, već i zbog toga što je njihov imuni sistem preterano reagovao na korovirus SARS. To je sličan način na koji ljudi umiru od infekcije novim koronavirusom.

„Agresivna reakcija njihovog imunog sistema im razara telo više od same infekcije.To je kao da policija na običan prekršaj reaguje sa specijalcima koji provale kroz vrata.“

Međutim pitanje na koje on i ostali još nemaju da odgovore zašto su bebe miševi poptuno odoleli virusu.Neki stručnjaci imaju teoriju da, budući da su deca toliko izložena četiri druga blaga koronavirusa, koja cirkulišu svake godine i izazivaju prehladu, možda baš oni daju mališanima neku vrstu ojačanog imuniteta. Ali mnogi sumnjaju u taj argument zato što odrasli takođe dobijaju prehlade izazvane blagim koronavirusima a imuni sistem dece – posebno onih mlađih od pet godina – je nerazvijen, što bi trebalo da ih učini ranjivijima, a ne snažnijim.

„Ako se pokaže da su deca manje podložna infekciji, onda je možda poenta u keoj mehaničkoj a ne imunološkoj stvari“, rekao je Esper, stručnjak za pedijatrijsku infekciju.

Moguće je da receptori u dečjim telima ili nešto u njihovim plućima ometa sposobnost virusa da se veže.“

„To vam samo pokazuje koliko ne znamo o ovom virusu“, rekao je Stjart Veston, virolog sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Merilendu, koji je testirao antivirusne lekove koji bi mogli pomoći u lečenju novog koronavirusa.

„Fokus je sada na vakcinama i lečenju, ali postoje sva ova velika pitanja na koja ćemo dugoročno želeti da odgovorimo ako zaista želimo da shvatimo kako ovi koronavirusi deluju.“

Kurir.rs/Washington Post

Vezane objave