Janko Nikolichzugich Privatna Arhiva Ls
Janko Nikolichzugich Privatna Arhiva Ls

bi me začudilo da od originalnog soja korone koji nas je inficirao ne budemo zaštićeni godinama, pa i decenijama. , koliko će nas to štititi od raznih mutanata koronavirusa, zavisiće i od tipa mutacija i od imunosistema

Očekujem da će imunitet na SARS-CoV-2 posle preležane infekcije ili vakcinacije trajati barem godinama, ako ne i decenijama. Izuzetno bih bio iznenađen da ne bude tako. , ni virus neće mirovati, menjaće se da bi izbegao postojeći imunitet, tako da nas verovatno čekaju sezonske epidemije SARS-CoV-2 i sezonske vakcinacije, slično kao kod virusa gripa – kaže u intervjuu za Kurir čuveni imunolog prof. dr Janko Nikolić Žugić, šef katedre za imunologiju Univerziteta Arizona u Tusonu, naučnik koji je sa svojim timom radi na imunitetu protiv koronavirusa.

Na osnovu čega tvrdite to o decenijama?

– To bih stavio u perspektivu onoga šta se zna o dugovečnosti humoralnog imuniteta, a odnosi se na antitela. dobre studije pokazuju da je naš imunosistem u stanju da napravi antitela koja prevazilaze našu dugovečnost mnogo puta. Mera za dugovečnost antitela je poluživot, odnosno koliko treba da prođe vremena da od 100 odsto antitela izgubite pola njih. Kod velikih boginja taj poluživot je 90 godina. Znači, ako za 90 godina izgubite pola antitela, nikada nećete izgubiti zaštitu. Za male boginje poluživot kod žena uopšte nije opadao, a kod muškaraca je bio 370 godina. Nema razloga da imunost na koronaviruse bude kratka.

Na koliko ljudi je rađena vaša studija?

– Cela studija sa dugovečnošću antitela je rađena na oko 6.500 ljudi, od kojih je pozitivnih na koronu bilo 200 i nešto, jer ih tada nismo imali dosta. U momentu kada smo je publikovali, najduži uzorci koje smo imali bili su sedam meseci od infekcije. I tu je bilo onih koji su se sami manje-više slučajno prijavili za testiranje, koji su sumnjali da su nešto imali, s potvrđenim PCR testom, do ljudi koji su bili u bolnici s ozbiljnim kovidom. Ovi s kovidom imali su nešto viši maksimalan odgovor. Ali opadanja antitela nije bilo ni kod jedne grupe. Važno je što smo radili test na tri odvojena dela koronavirusa i to potvrdili i funkcionalno.

Koji su to delovi?

– Merili smo antitela na domen spajk proteina, koji služi da se virus vezuje za ACE2 receptore ćelija i tako ulazi u njih, na još jedan deo spajk proteina, koji je s druge strane molekula, i na nukleokapsid protein, koji je važan za razmnožavanje virusa. A onda smo merili i četvrtu stvar – da li su antitela u stanju da blokiraju ulaz virusa u ćelije, to je tzv. neutrališući test. I to je vrlo važno merilo imuniteta i odbrambene sposobnosti jedne osobe.

I šta ste zaključili?

– Kod tri od ovih mera, uključujući i neutrališuća antitela, zaista nije bilo nikakvog gubitka imuniteta. Jedino su antitela na nukleokapsid opadala, što nije ključno za odbranu i verovatno je posledica prethodnih infekcija koronavirusima koji izazivaju običnu prehladu, a koje je imalo 96-98 odsto tih ljudi. Tvrdnje da se antitela na koronu relativno brzo gube u suprotnosti su sa svim što znamo o B-limfocitima (B-ćelijama), koji stvaraju ta antitela. Kad dođe do infekcije, B-limfociti što pre prave prvi talas antitela. Ona nisu najbolja koja ćemo napraviti po kvalitetu, a nisu ni dugotrajna, jer su ćelije koje ih prave kratkoživeće, ali su prva odbrana.

Kada se to dešava od infekcije?

– Već petog dana kod nekih ljudi biste mogli da ih nađete ako upotrebite superosetljive mere, a 14. dana kod svih. To su IgM i IgG antitela. Oko četvrte do šeste nedelje taj talas proizvodnje je na vrhuncu, a potom počinje da opada. I na osnovu tog pada, u relativno kratkim studijama predviđaju da ćemo bez antitela ostati oko trećeg meseca.

Pa kako smo onda dugoročno zaštićeni?

– U tim studijama su potpuno prenebregli da se, u isto vreme dok se dešava taj prvi talas i urgentni odgovor, u pozadini sprema mnogo kvalitetniji odgovor. Drugi B limfociti, koji su dugovečni, prave antitela koja se između 100 i 1.000 puta bolje vezuju za sam virus.

Koliko je to dugovečno?

– To je ono o čemu smo govorili, i do 370 godina, pa i do večnosti. Ako uzmemo ono što znamo u imunologiji, iznenadilo bi me da nemamo trajni odgovor na ovaj koronavirus. Za SARS-CoV-1 u literaturi je pisalo da imunost traje do tri, pa možda i šest godina, a sada je utvrđeno da skoro svi koji su ga preživeli i posle 17 godina imaju odgovor antitela. I to očekujem i za SARS-CoV-2. Vrlo bi me začudilo da ne budemo zaštićeni, čak i od izvesnih mutacija. Pored B-limfocita imamo i dobar T-ćelijski odgovor. Tako da čak i da se spajk protein promeni, naši T-limfociti (T ćelije) biće tu da nas zaštite barem od teškog oblika infekcije.

Znači li to da su oni koji su preležali ili vakcinisani zaštićeni i od britanskog soja korone?

– Pojava novih virusnih mutanata/sojeva pokazuje da ulazimo u fazu „trke s virusom”, koji sada oseća pritisak od imunosistema i pokušava da ga izbegne. To nije neočekivan razvoj događaja. Za sada, britanski soj, kao i soj iz Južne Afrike, izgleda da se uglavnom brže šire, ali ne izgleda da izazivaju težu bolest. Trenutna predviđanja su da će osobe koje su preležale „originalni” koronavirus biti imune i na ove varijante, a to se predviđa i za vakcinisane. Kako se virus bude dalje menjao, postoji mogućnost da će nove varijante izbeći postojeću imunost. Na nama ostaje da ovo eksperimentalno ispitamo i da na osnovu tih saznanja pripremimo nove vakcine koje bi mogle da štite od novih sojeva u budućnosti. To bi se moglo postići analizom imuniteta i otkrivanjem onih delova virusa koji su neophodni za razmnožavanje i koje virus ne može promeniti, a da pritom sebi ne naškodi. Ovo je trenutno bitan zadatak, na kome je rad već počeo širom sveta, uključujući i našu grupu.

Šta su, zapravo, T-limfociti (T-ćelije)?

– T-limfociti su vrsta belih krvnih zrnaca koji i regulišu i učestvuju u imunskom odgovoru na infekciju. Baš u slučaju virusa, T-limfociti imaju važnu ulogu. Mi imamo dva triliona limfocita (B i T limfocita) u organizmu. Od njih, svega po nekoliko hiljada do desetina hiljada su specifični za svaki pojedinačni virus, pa i koronu. Procesom starenja prvo bivaju pogođene T-ćelije jer se prave u timusu – grudnoj žlezdi, koja već do puberteta opada u masi za jedno 10 puta i isto tako u produkciji novih T-limfocita.

Da li zbog velikog broja T-limfocita deca nisu tako ugrožena koronom?

– Nije samo zbog toga, definitivno. Mnogo detalja u vezi s ovim virusom i otpornošću dece još ne razumemo.

T-limfociti nemaju više moći posle 40. godine života?

– To nije sasvim tačno, kod nekih ljudi oni funkcionišu dobro i u devedesetim. , između 40. i 50. godine dolazi do još jednog desetostrukog pada proizvodnje. Održavanje ranije napravljenih T-limfocita dosta je uspešno tokom mnogo decenija, ali u poslednjoj trećini života kod relativno velikog procenta ljudi dođe i do njegovog poremećaja. Nije problem da ove ćelije nisu moćne same po sebi, već ih nema dovoljno. Imate i ljude od 50 godina s ozbiljnim padom tzv. naivnih T-limfocita, onih tek napravljenih. Oko 65, 70, 75. godine smo negde na trećini broja koji smo imali kad smo bili mladi.

I je li to dovoljno da nas odbrani?

– Jako dobro pitanje. Gubitak broja T-limfocita jeste ozbiljan, ali ne i jedini problem. Dodatni problemi su u koordinaciji odgovora. T-limfociti treba da stignu što pre do mesta gde je virus prodro u organizam, a u slučaju korone je to gornji respiratorni trakt – usta, nos i pluća. I u limfnim čvorovima, koji opslužuju te regione, otpočinje se sa imunskim odgovorom. Ta koordinacija se gubi zbog degenerativnih promena na limfnim organima.

Da li je u T-limfocitima uzrok prodiranja korone na druge organe?

– To je uzrok da od početka gubimo trku s virusom jer ne biva zaustavljen dovoljno brzo. Sam imunosistem je vrlo destruktivna sila, napravljen da uništi viruse i bakterije, i u tom svom dejstvu treba da bude pažljivo ograničen. Ako nastavi destruktivno dejstvo kada, recimo, virusa ima mnogo manje, dolazi do tzv. imunopatološke reakcije – imunosistem uništava ćelije koje nisu toliko ili nisu uopšte bolesne samo zato što se nalaze pored ćelija je koje su bolesne/zaražene virusom. Imunopatološka strana je verovatno jedan od objašnjenja zašto je ovaj virus toliko problematičan kod nekih ljudi i zašto dolazi do tog multiorganskog sindroma, odnosno napada na mnoge organe.

Pojam „sumraka imuniteta” odnosi se na taj pad T-limfocita?

– Jeste, to je ta sprega nedovoljnog pravljenja imunskih ćelija, nedovoljnog održavanja onih koje su napravljene i nedovoljne koordinacije njihovog odgovora na infekciju. I B-limfociti prolaze kroz to, ali mnogo kasnije od T-limfocitia. Broj naivnih B-limfocita, koji po definiciji odgovaraju na novu infekciju, opada između 50. i 60. godine života. Ipak, veliki broj ljudi preko 65 godina i dalje ima dosta jak imunitet. Kao i samo starenje, i starenje imunosistema je relativno individualno. Dobra vest je da se imunosistem može i u starosti stimulisati da bolje radi, pa čak i podmladiti do određenog nivoa.

Vakcine: Sve je bolje od koronavirusa

Koliko su bezbedne RNK vakcine?

– Sve se svodi na to koliko imamo vremena da budemo pažljivi, što se u Americi zove personalizovana medicina, da nekoga ko treba da je primi pre toga obradimo najmodernijim sredstvima, da vidimo da li ima neki defekat imuniteta, da li je podložan autoimunim bolestima. I na osnovu toga dati jedan tip vakcine u odnosu na drugi. Ova mRNK vakcina pravi samo jedan (spajk) protein virusa i slabije stimuliše ljudski organizam. Sam virusni RNK, kada bi bio dat u neizmenjenom obliku u velikoj dozi, sigurno bi mogao da napravi citokinsku oluju kod određenih ljudi. , ovaj RNK u vakcini je bitno utišan. Na tržište će, po meni do februara-marta, stići „Novavaksova” vakcina, koja je mnogo više konvencionalna, proteinska, sa adjuvansima, bolje ispitana i duže u upotrebi.

U može da se bira vakcina. Koju biste vi izabrali?

– Za zdrave ljude, koji nemaju nikakvih problema i sumnji na bilo šta drugo, „Modernina” i „Fajzerova” vakcina će, siguran sam, biti dobre. O adenovirusnim vakcinama, kao što su „sputnjik V” i „Astra Zenekina”, ne znam dovoljno, odnosno nisam video rezultate ispitivanja da bih mogao da komentarišem. Očekujem da obe budu bezbedne. Mislim da kod njih može biti problem da neće moći da se ponovi vakcinacija, a da bude efikasna, jer su adenovirusi prilično imunogeni i napravićemo antitela na adenoviruse, koja će smetati da revakcinacija ponovo podstakne imunost na koronavirus. , dobro je što su mogle da se naprave sve te vakcine brzo u ovakvoj situaciji. Bilo šta je korisnije od ničega i nadam se da će nam vakcine promeniti život nabolje.

Zašto ih manje napada Imunitet bolji kod žena

Zašto su muškarci više pogođeni koronom i više umiru od žena?

– Ne zna se još uvek zašto. S jedne strane poznato je, mi smo to publikovali na rezus majmunima kad smo radili te studije, da žene sa starenjem bolje održavaju svoj imunosistem i da kod njih sporije opada broj T-limfcita nego kod muškaraca. Ali žene imaju i mnogo veću učestalost autoimunih bolesti. Znači, dobijate jedan jači imunosistem, ali on nosi mogućnost samoagresije, napada na sopstvena tkiva. Zato su multipla skreloza i mnoga druga autoimuna oboljenja češća kod žena.

A nisu ni znali: Čak 12 odsto ljudi imalo urođene defekte imuniteta

Interferon je nešto što svaka ćelija pravi kada bude zaražena RNK virusom, kakav je korona. A upravo je pronađeno da oko 12 odsto muškaraca i oko osam odsto žena koji su imali teške oblike korone genetski nisu u stanju da naprave dobar interferonski odgovor. Kod tri odsto ljudi u istoj studiji, objavljenoj u časopisu Sajens minulog leta, desilo se nešto još neočekivanije – prave antitela na sopstvene interferone, protiv sopstvenog odbrambenog sistema prave autoimunski odgovor. Korona je otkrila defekte imuniteta za koje ljudi nisu ni znali da ih imaju.

Rešena dilema: SA antitelima niste prenosilac

Da rešimo dilemu – ako neko ima antitela i dođe korona do njega, može li da je prenosi, a da je sam zaštićen?

– Po meni ne. Moglo bi da se desi da neko na rukama donese neku količinu virusa, rukuje se s nekim, a ovaj stavi ruku na lice i zarazi se. Ali taj bi „prenosilac” morao pre toga da bude u kontaktu s nekim ko je zaražen i da mu taj bukvalno kija u ruke. Virus, da bi stvarno bio infektivan, mora da se umnožava kod osobe koja ga prenosi i da se luči u pljuvačku i raspadom ćelija u ustima i nosu razluči po okolini u velikoj koncentraciji. A to nekome ko ima antitela ne može da se desi.

Kako onda imamo ljude koji su po dva, pa čak i tri puta imali kovid?

– Procenat zaista dokumentovanih reinfekcija je izuzetno nizak, oko jedne osobe u 10.000 koji su preležali infekciju. To je otprilike ista učestalost ljudi koji imaju neku vrstu urođenog defekta imunosistema. Mada ovo još nije dokazano, po svemu pretpostavljam da se radi o ljudima sa defektima imunosti. Naravno, ako se vratimo na diskusiju o mutacijama, ovo sve može da se promeni ako virus žestoko mutira – ali je verovatnoća da neko preleži koronu i ponovo dobije težak oblik i u tom slučaju mala.

Nikad nije kasno
D vitamin svaki dan

Da li je već sada kasno za D vitamin i poboljšanje imuniteta?

Za D vitamin nikada nije kasno i jedan je od retkih vitamina čije uzimaje u bilo kom životnom dobu ima pozitivnih efekata. To je slučaj i u odbrani od malignih oboljenja. Idealno bi bilo uzimati 4-5 hiljada jedinica dnevno.

Šta još može da se uradi za imunitet?

Ljudi moraju da žive zdravo. Neophodno je da se vežba, odspava normalno i jede balansirana i zdrava ishrana, koja podrazumeva mnogo povrća, ono je strašno važno.

Jelena S. Spasić

Vezane objave