Na prepunom Vizantijskom trgu u Andrićgradu, uz prisustvo brojnih zvanica, bogat kulturni program, večeras je svečano, u sklopu „Vidovdanskih svečanosti“, otvorena 40-a po redu „Višgradska staza“, kulturna manifestacija posvećena delu Ive Andrića. i Andrićgrad od večeras su kulturna prestonica i kulturni centar Srbije i Republike Srpske, a „Vidovdanske svečanosti „ u Andrićgradu i Višegradu nastavljaju se sutra, na Vidovdan, otvaranjem Sajma knjiga u Andrićgradu.

Na Vizantijskom trgu večeras su najpre intonirane himne Srbije i Republike Srpske, prisutnima se obratio Dane Malešević, ministar prosvete u Vladi RS, a načelnik opštine Mladen Đurević ponosno je istakao da je večeras prestonica kulture koja okuplja umne i dobronamerne ljude.

– Posebno se večeras ovde zahvaljujemo Andriću i svim ljudima koji su se u njegovo ime pridružili našim nastojanjima da Staza bude večna kao što je večno i delo našeg nobelovca. Celog života, ma gde bio, Andrić je svakodnevno u svojim mislima prelazio višegradsku stazu koja leči bol i potire svako stradanje. U duhu istočnjačke poslovice da je čovjek dužan svom zavičaju, Andrić je svom zavičaju posvetio značajan deo svog književnog opusa. je doživaljao kao svoj zavičaj. dolazeći ne tako često pronalazio je vremena da oživi slike iz detinjstva i da prošeta ćuprijom, da vidi odsjaj sunca na Drini, da obiđe školu, sokake i avlije i da se sastane sa nekadašnjim drugovima – rekao je Đurević.

Višegradsku stazu otvorio je besedom Dušan Kovačević, ističući da „ovim skromnim obraćanjem upućuje zahvalnost velikom piscu i dobrom čoveku koji je svojim sveukupnim delom i posebno jednim romanom upoznao ceo svet, sa ovom plahovitom rekom“.

– I, Drina bi ostala zauvek tu gde je od pamtiveka, pominjala bi se među ljudima i narodima sa leve i desne obale kao kriva da bi tek ovde kod bila primećena po starom kamenom mostu. To bi bilo tako da je veliki pisac nije imenovao za jedan od najpozanatijih neživih junaka, likova svoje knjige koja u naslovu most naziva ćuprijom, kamenim lukom kao čovekom koji je svojim telom premostio reku pa preko njegovih pleća prelaze narodi, vojske i vekovi – rekao je Kovačević.

– Usudiću se da danas na ovom mestu dopišem nekoliko rečenica posvećenih ovom skupu i proslavi na mestu koje niko živ nije mogao ni da zamisli pre dvadestak godina. Reč je o Andrićgradu, živom spomeniku podignutom u znak zahvalnosti, voljom, inatom i radom, rukom zadužbinara, profesora Emira Kusturice, čoveka starog nekoliko stotina godina, koji se u različitim vekovima pojavljuje u raznoraznim mitovima. Danas je to čovek poznat kao jedan od najznačajnijih filmskih režisera, sa darovima za glumu, muziku i literaturu, i sa, kad pogledamo ovo prelepo čudo, darom za arhitekturu – rekao je Kovačević.

O književnom liku Andirća govorio je i Emir Kusturica.

– Ako već treba da govorim o Ivi Andriću počeću od kraja. Andrić je napisao testament u kome je zahtevao da bude sahranjen pored žene sa kojom je živeo a završio je u zagrljaju Rodoljuba Čolakovića. Zbog toga je za života govorio da na Balkanu postoji zakon da se mrtvom vuku u zube gleda. A do tog kraja dok se dođe postoji opasnost kroz koju je i Višegradska staza prolazila i mislim da je ovo pravi trenutak da se objedini ono što naš narod zna o muzici o litaraturi o svim vidovima umetnosti – rekao je Kusturica.

– Od Matije sam saznao da je Andrić sahranjen tamo gde nije hteo. Država Srbija nije ga se odricala, ali se vrlo često distancirala od Andrića, posebno posle Titove smrti, gde se pokazivalo da je Andrić, kako se to danas kaže, bio kontraverzni lik. Dakle bio je neko ko je u politici delovao kako nije odgovaralo Titu, ali je ipak na kraju bio kako valja. U trenutku kad je trebalo da počine i da se upokoji on je ostao tamo gde nije želio. U takvoj situaciji gde postoji jedan grad gde je on kod svoje tetke proveo svoj školski vek i gde je kroz taj prozor stvorena najveća slika sveta, a zato imam i potvrdu jednog nemačkog pisca koji mi je na jednu staru temu – da li je Andrić veći od Getea, rekao – možda nije od Getea ali od Tomasa Mana sigurno jeste. Da li je bilo dovoljno da se ne usliši poslenja želja jednom takvom autoru pa da se posle toga, što reče Duško, iz inata skoncentriše energije i kao dar od Boga se vrati na ono mesto gde je on gledao na most i da se tu napravi grad koji je posvećen njemu uz jednu malu turbulenciju koja se razvijala neko vreme i kojoj je danas čini mi se došao kraj – Andrićgrad je prišao Višegradu, a Višegrad je prišao Andrićgradu i to je sad jedna celina i to će Višegradska staza da potvrdi – zaključio je Kusturica.

U drugom delu programa, Andrićeve zapise iz „Znakova pored puta“ govorio je glumac Nebojša Dugalić a nastupio je i hor „Srbadija“ iz Bijeljine. Publika u Andrićgradu naročito toplo pozdravila je izvođenje ruskih kompozicija.

Vezane objave