Reditelj Emir Kusturica otvorio je danas u galeriji “Petar Lubarda” u Andrićgradu izložbu “Petar Lubarda 1907-1974-2017”, koja je priređena u okviru Međunarodnog filmskog i muzičkog festivala “Kustendorf”
Kusturica je rekao da ono što je zanimljivo i što je vezano i za Andrića i za Lubardu jeste ono što je danas najčešće prokazano, a to je da između države i umetnika postoji saglasje i da umetnici mogu da budu i deo državnog projekta.
– Mala država koja svoj opstanak od 1804. pokušava da održi, uspela je da napravi ono što se svuda zove država. U onom trenutku kada se odvojila od plemenskog načina određivanja ljudske zajednice, tu je počela država, a kod Petra Lubarde bih rekao da je u pitanju obrnut proces – rekao je Kusturica.- On je zapravo uneo sve ono što u percepciji savremenog čoveka i čoveka njegovog vremena zapravo vraća u doba predistorije. Sva njegova velika platna govore o neviđeno intenzivnom doživljaju kojeg bi mogao da ponese samo čovek rođen u kamenu i taj bljesak svetlosti koji je taj kamen prelamao kroz njegove moždane vijuge, doveo je do toga da smo dobili najimpresivnije utiske o prostoru Crne Gore i svih onih u kojima se našao – istakao je Kusturica.
On je primetio da živimo u vremenu kada nam preti veštačka inteligencija.- Prete nam da će veštačka inteligencija potpuno zameniti čoveka. Po nekim teorijama postoje čipovi i načini da se napravi robot koji gleda sliku i robot koji je napravi. Međutim, ova izložba potvrđuje obrnuto, da zapravo refleksija i ljudski doživljaj prirode, unutrašnji sadržaji koje priroda sama sa sobom nosi, jedino mogu umetnici da iscrtaju. To je najbolja potvrda da veštačka inteligencija neće dostići visine tog doživljaja – naglasio je Kusturica.Izložba nastala prošle godine, prema konceptu mr Milane Kvas, v. d. upravnika Spomen-zbirke Pavla Beljanskog, i Dine Pavić, kustosa Kuće legata, izložba je deo projekta osmišljenog povodom obeležavanja 110 godina od rođenja jednog od najznačajnijih predstavnika nacionalne moderne umetnosti 20. veka.Direktor Kuće legata Filip Brusić-Reno je rekao da je 2017. godina protekla u znaku 110 godina od rođenja velikog umetnika čije obeležavanje nastavljuju i ove godine pa će izložba nakon Podgorice, Novog Sada, Beograda i Višegrada, biti postavljena u Banjaluci i Čačku.V.d. upravnika Spomen-zbirke Pavla Beljanskog Milana Kvas je rekla da je izložbu do sada videlo više od 10.000 posetilaca i da je u svakom od prostora gde je postavljena, dobila poseban smisao.
Na samom ulasku u Andrićev institut nalaze se dve velike fotografije Petra Lubarde, pored Ive Andrića.
– Andrić je bio prisutan 1928. godine u Parizu kada je Lubarda prvi put izlagao u francuskoj prestonici. Pavle Beljanski ima mnogo zajedničkih tačaka sa Andrićem. Oni su rođeni iste godine, bili na istoj umetničkoj i diplomatskoj sceni. Interesantno je da je prvo Andrić upoznao Lubardu, a onda Beljanski upoznao Lubardu takođe u Parizu i od tada počinje veliko prijateljstvo – ispričala je Kvas.
Okupljene je pozdravio i zamenik sekretara za kulturu AP Vojvodine Nebojša Kuzmanović, koji je poklonio biblioteci u Andrićevom institutu kolekciju od pet knjiga Nikole Kajteza iz oblasti filozofije.
Postavka obuhvata Lubardina dela iz perioda između dva svetska rata, kao i ostvarenja iz ratnog i posleratnog perioda, predstavljajući retrospektivni izbor od ukupno 26 eksponata.
Originalna dela prati bogata arhivska građa, štampani paneli sa reprodukcijama fotografija i pisama, savremenim objavama u štampi i bogato ilustrovani katalog.
Postavku izložbe u Andrićgradu realizovale su Milica Orlović Čobanov, viši-kustos Spomen-zbirke, i Dina Pavić.
Autori tekstova u katalogu su Gordana Krstić Faj, Kvas i Pavić, sa uvodnim tekstovima dr Jasne Jovanov i Filipa Brusića-Renoa.
Otvaranju izložbe prisustvovali su i gosti “Kustendorfa”, koji su prethodno obišli Andrićgrad i upoznali se sa idejom Emira Kusturice da podigne grad u Višegradu u čast srpskog nobelovca, prikazujući njegovim ulicama i zdanjima 500 godina dugu istoriju na ovim prostorima.
Inostrani gosti i novinari prošetali su glavnom ulicom koja nosi naziv “Mlada Bosna”, posetili bioskop “Doli Bel”, razgledali Trg Petra Petrovića Njegoša i kopiju manastira Dečani.
