Osnivač Hrvatske demokratske zajednice i prvi premijer nezavisne Hrvatske Josip Manolić (95), tvrdi da je Željko Ražnatović Arkan Hrvatskoj prodao 12 šlepera oružja, čime je navodno kupio oslobađanje iz hrvatskog zatvora Remetinca, a Franji Tuđmanu za dva miliona nemačkih maraka dao video-snimak ratnog zločina na Ovčari.
Josip Manolić je nedavno objavio političke memore “Politika i domovina”, a na 232. strani piše da dva najvažnija događaja vezana za Arkana “ne bi smela da ostanu državna tajna, ma kako to neki još danas žarko žele”, preneo je zagrebački portal Telegram.Ovaj najstariji hrvatski političar, koji je promenio 41 premijera, da bi i sam seo na tu poziciju kao drugi nakon odvajanja Hrvatske od bivše SFRJ, piše da je “Željko Ražnatović Arkan još tokom istrage i boravka u Remetincu, i pre režiranog suđenja, postao dobavljač oružja za potrebe Republike Hrvatske”.
“Početkom 1991. godine, tačnije, u aprilu te godine, Republika Hrvatska kupila je njegovim posredovanjem od njegove firme iz vojnog skladišta u Batajnici mnogo oružja, pretežno ‘kalašnjikove’ AK-47 i protivtenkovsko naoružanje. Bilo je reč o 12 šlepera oružja”, navodi Manolić u memoarima, u kojima otkriva da on nije bio uključen u tu, kao ni u operaciju “Ovčara”.
U želji da, kako kaže, priču o Arkanu svede u pravi kontekst, Manolić postavlja i neka pitanja: “Ko je odobrio trgovinu oružjem sa Željkom Ražnatovićem Arkanom? Zašto on, kao tadašnji predsednik vlade, nije imao informaciju o tim nabavkama? Da li je trgovina sa Arkanom bila pokriće za neke druge usluge, kako je to oružje plaćeno, zašto je celu operaciju vodio ‘obaveštajni krug’, i na strani kupaca i na strani prodavaca?”.
Napominje da nije ispitivao šta o svemu tome znaju Glavaš, Perković i Šeks, ali veruje, kaže, da im detalji nisu nepoznati.
“Nekoliko dana pre plaćanja oružja Ražnatoviću Arkanu, naši pojedinci, u zgradi Županijskog suda u Osijeku, pripremiće dve aktovke pune zlata i srebra. Naime, oružje je navodno plaćeno zlatom i srebrom”, piše Manolić i dodaje da su i danas neka pitanja s tim u vezi ostala bez odgovora.
Ne zna se, kaže, čije je bilo to zlato i srebro, ima li ono neku vezu s ubijenim osiječkim švercerima zlatom, ko je, zapravo, osoba koja je zlato donela na Županijski sud u Osijeku i na kraju, kome je ta pošiljka zlata predata?
Manolić pita i da li je to oružje, koje se kasnije “obilno preprodavalo po Slavoniji – je li deo otišao u Vukovar?”.
“Činjenica je da je 12 šlepera oružja stiglo i da je predato, a da je Arkan tih dana boravio u Remetincu. Postoji i informacija da je Arkan tim oružjem zapravo kupio svoju slobodu. Verujem da će ovi redovi podstaći neke pripadnike Službe za zaštitu ustavnog poretka, koji su pratili i preuzeli oružje, da se ipak javno izjasne o pošiljci”, piše Manolić.
Tvrdi da o celom ovom slučaju postoji i zabeleška u Državnom tužilaštvu, iako su, kako kaže, neki protagonisti ove priče mrtvi, pa i njegov prijatelj Lazo Pajić.
Ovaj najbliži saradnik prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana, kojeg mnogi opisuju kao čoveka koji se približio legendi, ali u nju nikada nije ušao, piše da se još jedna operacija (1992) vezana za Arkana odvija mimo njega, te dodaje da misli da je iz toga bio svesno isključen zbog odnosa sa Tuđmanom koji već tada bili kao “zategnuti konopci”.
Manolić o Ovčari
Najstariji hrvatski političar piše da je u februaru 1992. godine Franjo Tuđman isplatio dva miliona nemačkih maraka za nabavku video-zapisa koji je posedovao Željko Ražnatović.
“Barem tako stoji u dokumentima, koje hrvatska država i danas ima. Gotov novac biće odnesen Arkanu, a video-kaseta, zamotana u aluminijumsku foliju, biće predata predsedniku Tuđmanu u njegovoj porodičnoj kući u Nazorovoj ulici”, piše Manolić.
Insistirajući na tome da je o mnogim operacijama imao dijametralno suprotno razmišljanje od Tuđmana, Manolić priznaje da je uprkos tome često u javnosti branio autoritet predsednika jer je, kako kaže, poštovao i njegove greške.
“Operacija pribavljanja video-zapisa o likvidaciji hrvatskih branitelja s Ovčare tema je o kojoj se i danas čovek mora zapitati: ‘Predsedniče, čemu to?”, piše Manolić.
On u memoarima tvrdi da dokumenti o tom video-zapisu takođe postoje i da se nada da nisu u međuvremenu uništeni, kao što, kako navodi, postoje i dokumenti koji pokazuju da Arkanovo hapšenje i suđenje u Zagrebu nije smatrano preprekom za nastavak saradnje sa njim.
“Arkan će ostati u kontinuiranom kontaktu sa Zlatkom Bagarićem, sve do Bagarićevog ubistva, ali i s Ferdinandom Jukićem, zaposlenim u Službi za zaštitu ustavnog poretka i još s nekim pojedincima, velikim hrvatskim privrednicima čija imena zasad ne bih spominjao”, napisao je Manolić.
Manolić je, od preuzimanja vlasti u aprilu 1990. godine pa do eskalacije sukoba s Tuđmanom krajem 1993. i u 1994. godini, obavljao dužnosti člana Predsedništva Republike Hrvatske, pa predsednika vlade, zatim šefa obaveštajnih službi i najzad prvog predsednika saborskog Županijskog doma.
