ČAČAK – Najbolja rakija šljivovica stiže iz zapadne Srbije, međutim nje ne bi bilo da vešte ruke kovača i dalje ne prave specijalne kazane upravo za šumadijsku ljutu.

Milan Čvrkić odrastao je u porodici u kojoj su svi bili majstori, pa je tako od malena i on kuckao, čukao i opredelio se za ovaj zanat koji se polaki gubi.

“Volim taj posao i nije mi predstavljalo problem da savladam osnovne tehnike. Od svoje desete godine sam počeo i prvo sam bio šegrt, a tek nekoliko godina kasnije postao sam majstor”, priča Milan.

Kovačkim poslom on se samostalno bavi već 15 godina, u njegovoj radionici mogu se videti sve vrste kazana, ali ipak najspecifičniji su oni koji se kuju specijalno za pravljenje rakije.

“Da bi ste napravili jedan dobar kazan za rakiju, pored kovačkog morate da poznajete i livački, bravarski, limarski i kujundzujski zanat. To je najteže napraviti, ali najveće potražnja je upravo za njima, jer svi ljudi iz okolnih sela prave svoju domaću rakiju”, rekao je Milan.

Ovaj kazandzija iz sela Rošci ostao je veran tradiciji, pa tako i dan danas sve svoje kazane pravi ručno.

“Ne koristimo nikakave ove moderne sprave, već samo ruke i čekić, kao što su radili i naši preci”, naglasio je Milan.

On je danas jedini kazandžija u centralnom delu Srbije, još uvek aktivno radi i kako kaže ima posla, ali do kad ni sam ne zna. Njegove kolege su na vrata svojih radionica odavno stavili katanac, a njihovih naslednika nije bilo, pa je veliko pitanje da li će se ovi kazani uopšte i praviti kad Milan ode u penziju.

(Kurir.rs/RINA)