Hirurg Edin Mutevelić našao se u jednoj od težih situacija u dugoj karijeri ili da operiše dete iako nije dečji hirurg ili da čeka sanitetsko vozilo koje bi ga prevezlo u Beograd.Dečaku A. T. (8) iz užičkog sela Karan pozlilo je noćas pa su ga roditelji odvezli u Opštu bolnicu. Prava drama se odvijala tamo, dok je dečaka tresla groznica, a temperatura rasla. Boleo ga je stomak i roditelji su brzo shvatili da mu samo lekari mogu pomoći.Ultrazvučnim pregledom ustanovljena je jaka upala slepog creva.
Prema rečima lekara koji ga je operisao, hirurga Edina Mutevelića, dete je upućeno na hirurgiju, pošto na dečjoj hirurgiji nije bilo dežurnog doktora jer su sva trojica bolesna. Mališan je imao visoku temperaturu, bio je pun vode, upala je bila toliko jaka da mu je pretilo pucanje creva, sepsa i smrt. Dovezli su ga otac i majka koja je u drugoj ruci držala i dojila bebu – kaže dr Edin Mutevelić.
Ovaj lekar kaže da je hitno konsultovao jednog od trojice dečjih hirurga koji su na bolovanju.
– Kolega mi je, kada sam mu ispričao o čemu se radi, odgovorio da dete ne šaljemo u Čačak ili Kragujevac, već odmah u Beograd u Tiršovu. Tražili smo sanitet, ali nam je u Domu zdravlja rečeno da nemaju nijedno vozilo i da su svi tranzitni saniteti na putu, pošto je više pacijenata juče upućeno u Beograd – priča Mutevelić.- Imali smo mogućnost da tražimo sanitet iz Čačka, ali dok bi on došao do Užica, pa odavde za Beograd, bilo bi izgubljeno puno vremena, a dečak ga nije imao – nastavlja poznati užički hirurg.
Našao se, kaže u jednoj od težih situacija u dugoj karijeri. Imao je dva izbora da operiše dete kome je život visio o koncu, iako nije dečji hirurg ili da kupuje vreme dok iz Doma zdravlja ne pošalju sanitet.
DA SMO OKASNILI KOJI MINUT, IZGUBILI BISMO DETE
– Ispričao sam njegovom ocu da, iako sam stručno osposobljen, nerado i retko operišem decu jer dečja hirurgija nije isto kao hirurgija koju ja svakodnevno radim jer je anatomija deteta drugačija i za zahvat su potrebni manji instrumenti koje ja nisam imao. Takođe sam mu rekao da bi svako odugovlačenje bilo kobno i da dečak možda ne bi preživeo do Beograda. Molio me je da mu operišem sina, pa kakav god bio ishod zahvata i potpisao da to uradim uz njegovu saglasnost. Nisam imao izbora. Morali smo dete da trljamo alkoholom da bi mu oborili visoku temperaturu pre nego što smo ga uveli u anesteziju. Srećom, sve se dobro završilo, da smo okasnili još koji minut izgubili bismo dete – priča dr Mutevelić.
On pojašnjava da intervenciju nije smeo da uradi jer hirurg sme da operiše dete samo u zdravstvenoj ustanovi u kojoj nema dečjeg hirurga, a užička bolnica ih ima trojicu.
FOTOGRAFISAO PACIJENTA NA OPERACIONOM STOLU
– Pre četiri godine našao sam se na udaru pošto sam u Priboju fotografisao pacijenta na operacionom stolu koji je sam sebi zario nož u telo, par centimetara od srca. Mesecima sam bio sam na udaru medija, kolega i kojekakvih komisija, sve dok nisam dobio podršku lekarskih komora iz inostranstva – kaže dr Mutevelić.
Podseća i da je fotografiju objavio zbog tadašnjeg stanja u pribojskoj bolnici.
– Ja sam tu fotografiju objavio samo da bih obznanio u kakvim uslovima radi bolnica. Ko zna šta bi se desilo i kakva bi bio meta kritike da je dete preminulo na operacionom stolu ili tokom puta za Beograd. U oba slučaja ja bih bio kriv, a ne bolnica koja nema dovoljno dečjih hirurga – kaže dr Edin Mutevelić.
