Na današnji dan 15. avgusta 1978. godine, rođen je najmlađi borac koji je odlikovan od strane Vojske Republike Srpske u Odbrambeno-otadžbinskom ratu

Rođen je 15. avgusta 1978. u Doboju, osnovnu školu pohađao je u Maglaju, ali je zbog izbijanja ratnog sukoba u Bosni i Hercegovini nije uspeo da završi. Godine 1992, početkom rata, živeo je sa majkom Milenom u selu Jovići nadomak Maglaja. Selo je bilo okruženo naseljima sa većinskim muslimanskim stanovništvom, pa se ubrzo našlo na prvoj liniji fronta.

Na početku rata, tačnije u mesecu aprilu umrla mu je majka, pa je ostao da živi sa bakom koja je septembra 1992. godine poginula u granatiranju sela od strane tzv. Armije BiH.

– Dok moja noga ne kroči na Maglaj, ja ne idem odavde – govorio je kada je dobio šansu da izađe iz ratnog užasa i svoj život dečački nastavi u Parizu. Nije dočekao da se vrati u svoj Magla…

U ofanzivi muslimanskih snaga na planinu Ozren narod se povukao iz Jovića, a Spomenko Gostić je sa samo vojnika ostao da brani selo. U martu 1993. godine, u granatiranju položaja srpske vojske, pet vojnika je poginulo, a Spomenko je teško ranjen. Preminuo je 20. marta 1993. u Jovićima na Ozrenu, a sahranjen je sa stradalim saborcima na seoskom groblju u Gornjem Ulišnjaku.

Odlikovan je Medaljom zasluga za narod.

“Non stop napadaju, al neće dugo…”

Vezane objave