Početkom aprila 1942. godine, dve nemačke divizije i jedna ustaška i domobranska, izvršili su koncentričan napad na slobodnu teritorije sreza Rogatičkog i Višegradskog tačnije rečeno selo Stari pored obale sadašnjeg Drinskog jezera , a tadašnjeg korita rijeke Drine.

Naši borci ne mogući odoleti desetostrukoj nadmoći, povlačili su se ka Drini. Pobesneli neprijatelji su klali i staro i mlado bez milosti. Naše čete zadržavajući neprijatelja i pružajući odstupnicu preplašenom narodu koji je bežao ginule su jedna za drugom. Narod je sekao jele i celu noć žurno pravio splavove, ali je Drina trgla većinu od njih. U zoru 7. aprila ustaše i nemci su se približili Drini. Jedna petina naroda bila je prebačena preko u Srbiju. Huka borbe, huka Drine, konji njište, deca i žene plaču. Nastao je pakao. Hiljade leševa ljudskih i životinjskih plivalo je Drinom. Ustaše su izbile na obalu. Jedan deo naših boraca mešao se sa njima na nož u borbi. Narod je skakao u vodu. Tri stotine dvadeset devojaka stajale su još na obali. Čekala ih je sramota, silovanje i smrt. I desio se primer kakvog istorija ne pamti.

Plemenite devojke srbske sa stene su skakale u reku birajući smrt u valovima rađe nego sramotu. Nemci sa desne obale su obustavili paljbu i otišli zaprepašćeni prizorom. Ustaše su nastavile klanje. Na obali su uhvatili još 400 ljudi i poklali ih odmah. Od 7 hiljada ljudi prešlo je tog 7 aprila u Srbiju 3 hiljade i tri stotine iz sreza rogatičkog i višegradskog.

Ne bi škodilo da ovo upamte naši Jugosloveni i komunisti.

Na slici preplašen narod na splavovima i čamcima prelazi Drinu. Mogu se videti i pripadnici JVuO-a koji su herojski branili narod i ostavili kosti sa njima. Čisto da se zna koja je bila jedina prava srbska vojska.

Vezane objave