Srpski narod ovaj dan provodi u porodičnim okupljanjima oko badnjaka, u duhu zdravica, sloge i čestitki. Prazničnu sliku upotpunjuju praznična trpeza, toplina doma i mnoštvo lepih običaja, koji imaju jedan osnovni smisao – da se sačuva i uveća porodica i imanje domaćina

Božić, dan kada se hrišćanski vernici prisećaju čudesne noći kada se u jaslama vitlejemske pećine, od sjaja i raskoši, rodio Isus Hrist, jedan je od najvećih i najradosnijih praznika. Porodica se okuplja oko badnjaka, sve je u duhu zdravica, sloge i čestitki. Sprema se posebna praznična trpeza, a sa mnogo lepih običaja pokazuje se želja da se porodica sačuva i uveća, kao i da imanje domaćina bude još bogatije.
Stari običaji

Božićni običaji i praznovanje počinju Badnjim danom tako što glava porodice rano ujutro odlazi da iseče badnjak, najčešće je to hrastovo ili cerovo drvce. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene ka istoku, tri puta se prekrsti, pomene Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik, uzima sekiru u ruke i seče badnjak, koji se tek sa prvim mrakom unosi u kuću i time se označava početak božićnih praznika. Unoseći badnjak, domaćin obilazi dom kvocajući kao kvočka, a domaćica i sva deca idu za njim pijučući kao pilići. Glava porodice obilazi sve uglove doma bacajući po jedan orah u svaki ugao, što simbolično predstavlja žrtvu precima. Slama se raznosi po celoj kući, a posebno na mesto gde će biti postavljena večera. Preko slame se postavlja stolnjak jer se, prema starom običaju, služi i jede na podu. Domaćica u slamu stavlja razne slatkiše, sitne poklone i igračkice, koje deca traže.

Badnjak se ljubi, maže medom, ponegde preliva vinom, posipa žitom, kiti zelenim granama…, stavlja na ognjište i pali. Običaj je da deca „džaraju“ vatru, odnosno raspaljuju je grančicama kako bi se stvorila pregršt varnica i iskri govoreći: „Koliko iskrica, toliko parica, pilića, košnica…“ nabrajajući sve životinje čije se blagostanje priželjkuje. Negde se uz badnjak u kuću unosi i pečenica na ražnju. Obično je nose dvojica između sebe, jedan od njih prvo stupa desnom nogom preko praga i pozdravlja domaćicu i žensku decu rečima: „Dobro veče, srećno Badnje veče!“ Domaćica posipa pečenicu i domaćina sa zobi i pšenicom, odgovarajući: „Dobro veče! Čestiti vi i vaša pečenica!“ Kada se unesu pečenica, badnjak i slama, ukućani zajedno otpevaju „Roždestvo tvoje…“, pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima praznik i Badnje veče i sedaju za trpezu. Večera je posna, obično se pripremaju prebranac, sveža ili sušena riba, suvo voće, orasi, med, vino, kao i pogača, čija veličina simboliše obilje naredne godine. Tokom noći se pazi kada će badnjak da sagori. Nekada su svi ukućani ostajali budni dok badnjak ne izgori, a kasnije je samo jedan ostajao da bdi i tako ukazivao poštovanje i pozdravljao Isusovo rođenje.
Česnica i vino

Česnica, napravljena od belog brašna, sa vodom i mašću, bez kvasca, smatra se izuzetno važnim obrednim kolačem. Mesi se prvog dana Božića, pre izlaska sunca, kad prvo zvono zazvoni u crkvi. Okreće se kao slavski kolač, preliva vinom i na kraju lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Onaj ko dobije deo česnice u kojoj je novčić, po narodnom verovanju, biće srećan cele te godine. Božićni kolač simboliše reči Isusove: „Ja sam hleb živi“, dok vino predstavlja njegovu krv. Za česnicu se veruje da je ime dobila zato što se mesi za čest (u čast) Isusa Hrista, kao i zbog toga što se lomi na česti, to jest na onoliko delova koliko ima ukućana.
Hristos se rodi!

Božić se praznuje tri dana. Prvog dana ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima i puca se iz pušaka i prangija. Domaćin i svi ukućani oblače najsvečanije odelo i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Po povratku iz crkve, ukućani se međusobno ljube čestitajući jedni drugima praznik. Još pre izlaska sunca na Božić odlazilo se na izvor ili bunar po takozvanu nenačetu vodu. Od te vode, kojoj su se pripisivala magijska svojstva, prvo se odlivalo za mešenje česnice, zatim za umivanje ukućana, a potom su nalivana i sva jela za božićni ručak. U narodu se verovalo da nenačeta voda ima i isceliteljsku moć.Na Božić, rano pre podne, dolazi specijalni gost – položajnik da poželi sreću, zdravlje i napredak domaćinovom domu. Zato on, čim uđe u kuću, a pritom dobro pazi da prag prekorači desnom nogom, prilazi vatri i donjim, pregorelim krajem badnjaka džara vatru da izbiju varnice govoreći: „Koliko varnica, toliko zdravlja, koliko varnica, toliko sreće i veselja, koliko varnica, toliko parica“, nabrajajući sve za šta smatra da u domaćinovoj kući treba da se umnoži. Potom daruje ognjište, to jest na kraj ognjišta s istočne strane stavi . Običaj je da se položajnik daruje čarapama ili peškirom, jabukom ili kolačem ispečenim zajedno sa česnicom. Ukućani posle ručka odlaze da čestitaju rodbini i prijateljima, a potom i ostalim meštanima. Ljudi se pozdravljaju rečima: „Hristos se rodi!“ i otpozdravljaju: „Vaistinu se rodi!“, a ovako se oslovljava od Božića do Bogojavljenja.
Šta valja raditi na Božić

– Sve što vam je zadavalo muke tokom godine u božićno jutro trebalo bi raditi, i više neće predstavljati problem.

– Vodom u kojoj je opran sud za mešenje česnice zalivaju se voćke da bi bolje rodile ili se ona sipa u saksije sa cvećem da bi lepše cvetalo.

– Testo koje ostaje na rukama domaćice posle mešenja česnice stavlja se na voćke koje su slabo rodile, da bi naredne godine dale više ploda.

– Od konopca kojim je vezana slama uneta u kuću trebalo bi na Božić, ujutro, u dvorištu napraviti krug i u njega staviti kukuruz i pšenicu za kokoške. Veruje se da će one tokom cele godine nositi jaja na jednom mestu.

– Nekada je značajnu ulogu u božićnim običajima imala božićna sveća. Neke porodice palile su je već na Badnje veče ili obavezno u ručka prvog dana Božića. Sveću pali domaćin sa tri vlati pšenice ili slame koja se izvlači ispod božićne trpeze. Sveća se nije gasila duvanjem, već vinom iz pune flaše.

Vezane objave