Međunarodni filmski i muzički festival Kustendorf večeras je otvoren na Mećavniku obraćanjem njegovog osnivača Emira Kusturice i programom posvećenom italijanskom reditelju Pjer Paolu Pazoliniju.

Na svečanosti u Drvengradu prikazan je kratki Pazolinijev film „Šta su to oblaci?” iz čije replike „Razdiruća i čudesna lepota stvaranja” je izveden i slogan 15. Kustendorfa.

Prikazan je i kolaž sačinjen od filmova kontroverznog italijanskog reditelja, čija će stogodišnjica rođenja biti obeležena i retrospektivnom njegovih filmova na Kustendorfu, koji traje do 10. maja.

Pred ispunjenom bioskopskom dvoranom na Mećavniku plesnu tačku je izvelo Savremeno pozorište studenata Akademije umetnosti iz Beograda.

Prisutnima su predstavljeni članovi festivalskog žirija egipatska rediteljka Marijam Abu Ouf, publicistkinja filmova Brigita Portije, reditelj i scenarista Dušan Milić i profesor kamere, stručnjak za vizuelne efekte i vizuelni umetnik Ivan Šijak.

Žiri će odlučivati o dobitnicima Zlatnog, Srebrnog i Bronzanog jajeta, za koje se bori 15 filmova mladih autora u takmičarskom programu festivala.

Potom je prikazan film „Perje” mladog egipatskog reditelja Omara El Zohairija, ranije nagrađenog takmičara Kustendorfa, koji je u obraćanju prisutnima rekao da oseća da je blizak Kusturičinim filmovima, a da je filmskoj školi u Egiptu Pazolini bio deo časova.

„Dobro došli u slobodne srpske planine”, počeo je Kusturica svoj pozdravni govor, da bi potom naveo da je „1941. godine antifašizam iz Bosne i Hercegovine preseljen na Taru”, i da je dužan reći da je „prvi antifašista u svetu bio Draža Mihailović”, s tim da „njegova sudbina nije baš bila srećna na kraju”.

„Slobodu smo izgubili. Kako se to desilo? Šta je bilo u poslednjih 40 godina da tu slobodu izgubimo, kako je moguće da je jedna percepcija sveta izgubljena zauvek?”, zapitao se Kusturica, prenosi Tanjug.

Ocenivši da je jedan uzrok gubljenja slobode posvećenost tehnologiji, Kusturica je rekao da je taj gubitak plastično izražen u Pazolinijevom filmu „slikama ljudi koji su upravljani kao lutke”.

„Jedan narodni filozof je rekao da ovce najređe stradaju od vukova. Najviše od pastira. Tako se i naša sloboda istopila u našoj percepciji”, rekao je reditelj.

Prema njegovim rečima, poslednji gubitak slobode je bio „nakon proizvedenog virusa kovid 19”, a da je „čovek koji je to potvrdio ubijen”, te dodao da je i Pazolini „ubijen zato što je pronikao u dubinu čovekove suštine, otišao je predaleko”.

Reditelj je ocenio da danas živimo u vremenu koje možemo da nazovemo „nevremenom”.

Zapitavši se šta nas čeka povodom rata u Ukrajini, Kusturica je rekao da je „najteža konsekvenca da završimo na smetlištu” kao dva lika-lutke iz Pazolinijevog filma.

„Ne smemo da budemo lutke. Moramo naći put do slobode. Četvrta industrijska revolucija teži ka jedinci u nereligioznom društvu gde ljudi jedni drugima ne predstavljaju više ništa”, upozorio je filmski stvaralac.

Kusturica je naveo i da je „u fazi formiranja velika svetska vlada i njeno prvo ministarstvo je ministarstvo zdravlja”.

„Kada u oktobru opet prospu kovid, kako kažu stručnjaci, svi ćemo biti pod istom kapom i sve će nas zatvarati na isti način. Tako će nas provoditi kroz krize. Izmučeni i izmoreni pristaćemo da izgubimo personalnost i dobijemo korisničko ime. Njihov je plan da nam oduzmu sve što imamo – slobodu su uzeli, još treba da nam uzmu zemlju i da upravljaju kako žele. Ovo nisu zavereničke priče, ovo su realne priče. Klaus Švab i Međunarodni biznis forum upravljaju svetom, konačno da nas učine srećnim, a da nemamo ništa. Ne zaboravimo slobodu”, zaključio je Kusturica.