Nerešeno pitanje granice između Bosne i Hercegovine i Srbije posebno se odražava na život stanovnika dela Opštine Rudo. Brojne sporne tačke – ni u jednoj ni u drugoj državi. Problema u fukcionisanju na pretek. Ekipa N1 posetila je neka mesta.Tek minut vožnje automobilom od Rudog nalazi se most za koji mnogi smatraju da bi mogao biti buduća granica između BiH i Srbije.
Sa samog mosta već je pogled na Srbiju. Ulazimo na teritoriju druge države. Nema graničnog prelaza. Nema kontrole. Nema pitanja. Vozimo kroz Srbiju. Prvo naseljeno mesto – Sjeverin.
Sjeverin bi trebalo da se pripoji BiH, predlog je načelnika Opštine Rudo, ako će se već razmenjivati teritorije. Meštani Sjeverina su, kaže načelnik, decenijama oslonjeni na Rudo. Tamo su im radna mesta, đaci tamo pohađaju škole. No ovaj predlog načelnik nikada nije predočio vlastima RS niti države BiH jer sa njima nikada nije imao sastanak.
Ipak, meštani Sjeverina imaju drugačiji stav. Ne žele u BiH.
“Živim ceo zivot u ubeđenju da sam u Srbiji i deca su mi rođena u Srbiji, nemam neke veze sa Bosnom. Iskreno, nemam ništa ni protiv, ali to je to”, rekla je Abela Šakapara iz Sjeverina.
“Ima gore u Međurječju jedan deo groblja, pola je u Srbiji, a pola u RS. Ima čovek štalu, isto pola je u Srbiji, pola u RS. Mi uzimamo sad momentalno od RS struju, ali plaćamo Srbiji struju”, rekao je građanin Sjeverina Mesud Šakapara.
Par kilometara niže, ponovo smo na teritoriji BiH. Mesto Ustibar. Jedno u nizu mesta sa leve strane reke Lim, koje Srbija priželjkuje. A i građani – bez obzira na nacionalnost stava su da bi život bio lakši. Posebno kada je rec o lečenju. Jer iako je mnogo bliža bolnica u Priboju – oni koji nemaju novca da plate usluge u drugoj državi – moraju da putuju mnogo dalje. Do Višegrada ili Foče.
No, to ne znači da pripajanje teritorije ne otvara niz pitanja.
“Mi smo ljudi koji bi najradije ukinuli sve granice. Pitanje državljanstva, ljudi iz mesta koja bi se pripojila Srbiji morali bi postati građani Srbije. Da li bi mogli postati s obzirom na to da su ti režimi vrlo pooštreni sada…Nemam pravo mišljenje da li bi to bilo dobro, možda bi, ali razdvajati ljude, ići tamo-vamo, to je malo teže pitanje”, rekao je Seid Fazlić.
“Niko od nas, 90 posto ne radi, sve što zaradimo je kopajući neke kanale i kada trebamo do zubara idem u Višegrad ili Bijelo Polje jer u Priboju me neće niko da primi, neće ni u Foči, pa neće ni u Višegrad”, kaže Nešo Kovačević.
Posebno je specifično područje Međurečja. Enklava – kaže načelnik. U BiH ali potpuno okružena Srbijom.
Na pitanje šta bi značilo za Opštinu Rudo da se i Međurječje, Štrpci i sva teritorija BiH s donje strane reke Lim pripoji Srbiji, načelnik Ratko Rajak odgovara: “Ako bi se u potpunosti izašlo u susret zahtevima Srbije, oni bi se mogli oslikati u površini otprilike 40 kvadratnih kilometara i negde oko hiljadu i po stanovnika bi bilo u opsegu tog zahteva”.
“Sem toga, tu je i puno drugih komplementarnih vrednosti koja puno znače Rudom. Imate tu jako kvalitetna poljoprivredna zemljišta značajnih infrastrukturnih objekata prirodnih bogatstava”, dodaje Rajak.
No, ni on, ali ni meštani ne pitaju se mnogo u čitavoj priči. Strahuje se od toga da će se raspodela dogovoriti i da će samo jednoga dana biti obavešteni – vlasti Rudog da su ostale bez delova Opštine, a meštani da su državljani druge zemlje.
