Moj sin Ljubo Patković je već deset radio u rafineriji i bio je operater na postrojenju četiri, njegova smrt je za nas pod velom tajni i ništa nam ne govore”, je Ljubin otac Jovan koga je posetilo i rukovodstvo opštine Derventa, na čelu sa načelnikom Miloradom Simićem.

“Ljubo je ovde imao svoj život. Kuću je nasledio od babe i dede i počeo je da zida svoju, ali ostade nezavršena. Imao je dugo devojku i je trebalo da se ženi, ali…”, priča vidno potreseni otac, a prenosi Srpskainfo.

On ističe da je Ljubo radio na opasnom mestu, a da je bila veoma slaba zaštita na radu.

“Džaba kaciga i maska, ako gorivo curi. Zbog tih propusta ostao sam bez sina. Poručujem im svima da ću ja istinu saznati o njegovoj pogibiji, čim njegovo telo spustim u grob. I 1984.godine poginuo je radnik u krugu od 50 metara gde i Ljubo, skoro na isti ”, poručio je Jovan Patković. Kaže da mu tragedija nije strana, da je bio zarobljen u Iraku pre više od 30 godina, ali da je odlučio da se vrati kući. Pred njihovom kućom okupljale su se komšije koji imaju samo reči hvale o nastradalom Ljubi.

“Momak je planirao da se skrasi i oženi. Staru kuću je sredio, počeo svoju da gradi. Svi smo potreseni”, kaže jedan od komšija. “Eto šta ti je sudbina, Ljubo je uskoro trebao da se ženi, a danas ga više nema”, rekla je jedna od komšinica porodice Patković.

“Ljubu poznajem od kada je bio dete. Sa mojim sinom je išao u razred. Bio je dobar mladić, ali niko od sudbine nije pobegao”, kaže ova meštanka sela Unka. Prema njenim rečima Ljubo već duže vremena radi u rafineriji.

“Imao je tri brata i dve sestre, a otac mu je penziju zaradio u rafineriji”, rekla je ova meštanka.

Kurir.rs/mojbrod.info

Related posts