Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra slave Preobraženje Gospodnje, kao jedan od najvažnijih crkvenih praznika, a u narodu je ovaj dan poznat i kao letnje Bogojavljenje

Tog se proslavlja trenutak kada se prvi put Hristova božanska priroda učinila vidljivom. Na Preobraženje, koji je posni praznik, u crkvi se osvećuje grožđe i deli narodu u znak zahvalnosti Bogu na plodovima za ishranu. U krajevima gde nema grožđa, osvećuje se drugo voće, uglavnom jabuke. Praznik je posvećen sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor kada on najavljuje svoje potonje stradanje i slavu.

Nije teško shvatiti svrhu Preobraženja. Bližio se dan Hristove muke i on je rekao: “Svi ćete se pokolebati”. Iako im je puta govorio o muci koju će morati da podnesu, ipak je nejasno i površno u njih ulazila spoznaja da “Sin čovečji mora mnogo trpeti, da će biti ubijen i da će uskrsnuti posle tri dana”.

Zbog ovoga, praznik je u pravoslavlju poznat i kao letnje Bogojavljenje.

Veruje se da na Preobraženje Sunce okreće leđa letu, a osmehuje se zimi. Dan postaje sve kraći, zmije i gušteri vraćaju se u svoje brloge, a laste se pripremaju za jesenju seobu. U nekim rodopskim selima postoji verovanje da na taj dan Bog “pribražnuva” ( ili spušta brazdu) sa neba kao znak da je došlo za setvu jesenjih kultura. Veruje se da uoči praznika na nebu se otvaraju “Božja vrata” na kojima se pojavljuje sam Bog i ispunjava želje.

Nada za svetlonosno preobraženje drži budnim ljude i uoči Preobraženja Gospodnjeg. U nekim mestima majke teraju decu da gledaju u zvezdano nebo kako ne bi propustila trenutak, te da se pomole za zdravlje i blagostanje.

Zato noćas pogledajte nebo u ponoć i zamislite želju.

Vezane objave