Vladan Joler iz Šer fondacije uspeo je da istraži unutrašnje funkcionisanje najvećih svetskih mreža poput Gugla i Fejsbuka, koje trenutno imaju više podataka o nama od bilo koje tajne službe ili države.Jednačina je jednostavna, milijardu ljudi dnevno prosečno 20 minuta provede na Fejsbuku i tako svaki dan pokloni toj kompaniji više od 300 miliona besplatnih radnih sati. Ovaj profesor na novosadskoj Akademiji umetnosti, zajedno sa pravnim i sajber forenzičarima iz Šer fondacije predstavio je mapu koja pokazuje kako se naši podaci koje skuplja, recimo, Fejsbuk pretvaraju u profit, što je izaavalo pažnju mnogih svetskih medija.

– Pokušali smo da opišemo nevidljivu fabriku koja skuplja, generiše i pretvara podatke u profit. Radnici u njoj su algoritmi, a ljudi su resursi. Svaki put kada koristimo Fejsbuk, mi u stvari radimo za njega. Mapirali smo sve ulaze u ovu mrežu i izlaze, odnosno šta oni prodaju. Na primer – muškarac, živi tu i tu, ima toliko godina, ima takve i takve sklonosti – kaže Joler.Ti podaci nude se kompanijama koje bi imale razloga da određenoj osobi ponude svoje usluge i proizvode. To ide toliko daleko da na FB postoji algoritam koji se bavi analizom naše rutine kretanja. Mreža zatim pokušava da odgonetne šta nam je kuća, šta posao, šta zabava, koje smo socijalne klase, ne samo kroz onlajn plaćanja nego i po delu grada u kojem živimo, šta lajkujemo, koju muziku slušamo. Sve da bi nas na kraju lakše prodali…

– Problem je što nam taj deo priče nije objašnjen, mi samo znamo ono što vidimo na ekranu, druženje i zabava, a šta se dešava iza nemamo pojma. Transparentnost algoritama koje pokušavamo da odgonetnemo trenutno je dominantna tema – kaže Joler.Sa druge strane ako bi algoritmi postali transparentni, verovatno bi odmah bili potpuno marketinški zloupotrebljeni. Bord ovih kompanija jako je dobro povezan sa svim sferama društva, a tu su, naravno, i firme koje se bave obradom podataka i koje sarađuju sa tajnim službama.

Kada su svetski mediji otkrili potpuno volonterski rad Jolera i njegovih kolega, prvo im je od naglih poseta pao zvanični sajt. Dok poslednjih nedelja najviše poseta imaju iz Menlo parka, gde je središte kompanije “Fejsbuk”, koju očigledno jako zanima rad Šer fondacije…

Fejsbuk pokušava da odgonetne šta nam je kuća, šta posao, šta zabava, koje smo socijalne klase, koju muziku slušamo…

Na kraju postavlja se pitanje šta će biti sa svim tim podacima kada umru Fejsbuk i Gugl? Prosečan životni vek jednog portala je do 50 dana, a iako sada zvuči neverovatno, nestanak ovih mreža je, kako smatra naš sagovornik, neminovnost.

– Retko se ljudi sećaju Frendstera, koji je imao veći monopol od Fejsbuka, ali ga više nema, ili Geositisa, koji je nestao 2004. godine. Na njemu je bila većina stranica iz devedesetih i da nije bilo entuzijasta koji su spasli njihove podatke, danas ne bismo znali kako su te stranice izgledale – kaže Joler.

Najrizičniji projekat

Najrizičniji projekat Šer fondacije bilo je italijanske firme “Haking tim”, koja se bavi proizvodnjom alata za upadanje u privatne mejl konverzacije, četove i na razne druge mreže.

– Oni te alatke prodaju mnogim tajnim službama i državnim agencijama. Saznali smo i da su naša BIA i VBA testirali njihove programe, ali na kraju mislim da ih nisu kupili – kaže Joler

Vezane objave