Počinioci stravičnog zločina nad nedužnim srpskim civilma u selima Gornje Jošanice kod Foče moraju biti kažnjeni ukoliko se u želi graditi mir i suživot, poručeno je danas sa obeležavanja 25 godina od ovog najmasovnijeg stradanja srpskog življa u gornjem Podrinju. Na Nikoljdan, 19. decembra 1992. godine, muslimanska vojska iz Goražda je u osvit istovremeno upala u desetak jošaničkih sela svirepo ubivši 56 srpskih civila, među kojima je bilo troje dece, te veliki broj žena, djevojaka i staraca.

Borac Vojske Republike Srpske Milorad Čančar, koji je bio među prvima koji su stigli u jošaničko selo Hodžiće nakon izvršenog masakra, kaže da su zatekli pobijene sve meštane.

“Najpotresnija slika koja mi je ostala u sećanju je kada smo na mestu gde smo našli 20 ubijenih videli mrtvog oca koji u zagrljaju drži svog sina od sedam godina, ne bi li mu u poslednjem momentu dao šansu da preživi. Bili su to Višnjić i mali Dražen, a dva metra od njih na putu je bila i desetogodišnja Dragana, Draženova sestra “, rekao je Čančar.

On kaže da su majku Olgu Višnjić našli kilometara prema Goraždu, u šumi, gde su je muslimanski vojnici ubili zajedno sa dvogodišnjom Dankom Tanović, koja je tada došla u goste na slavu.Potpredsednik Predsedništva Boračke organizacije Republike Srpske Miloš Lazović istakao je da je nemoguće da ni 25 godina nakon zločina, i pored brojnih svedočenja i dokaza, optužnice nisu podignute.

Svedok zločina Dušanka Lalović podseća da su izjave davali prvo Tužilaštvu u Trebinju, koje nikada nije podiglo optužnicu, a zatim i Tužilaštvu BiH, koje je preuzelo predmet.

“Sve je još na mrtvoj tački – pravde nema. Mi smo povređeni, tužni, ljuti na Tužilaštvo BiH. Nemam reči”, kaže Lalovićeva, koja je pukom srećom uspela da izmakne od noža.

Meštanin Marijan Kulić kaže da se Jošaničani ne ljute na Bošnjake, kao narod, već na zločince koji su pobili njihove najmilije, ali i na pravosuđe.

(Agencije)

Vezane objave