Užice – Da li je spomenik „Velika Srbija” usred kružnog toka u Užicu potrebno i pravo rešenje, razmatraju ovih dana Užičani povodom namere gradske vlasti da iz lokalnog budžeta i od donacija finansira gradnju ove tri metra visoke statue, koja košta oko 20 miliona dinara. Praviće se ona u okviru „izmene urbanog identiteta Užica”, po uzoru na delo predratnog vajara Đorđa Jovanovića, s tim što je namera da bude otkrivena 1. novembra ove godine na stogodišnjicu oslobođenja grada u Prvom svetskom ratu.

O „Velikoj ” bilo je reči i na poslednjoj sednici Skupštine grada. Argumente u prilog spomeniku dao je gradonačelnik Užica Tihomir Petković. On je najpre podsetio na velike žrtve koje je Srbija podnela u Velikom ratu, kada je živote izgubilo i oko 2.000 Užičana, od 6.000 tadašnjih stanovnika grada.

Pominje i da na području centralne gotovo da ne postoji veći grad koji se spomenikom nije odužio precima poginulim u oslobodilačkim ratovima .

– Ipak, ako izuzmemo spomen-ploče na užičkoj Crkvi Svetog Đorđa s imenima izginulih Užičana u Velikom ratu, dolazimo do zaključka da je Užice, ako ne jedini, a ono jedan od retkih gradova koji nije podigao spomenik borbi, stradanju i pobedi u Prvom svetskom ratu. Stogodišnjica pobede koju slavimo 2018. godine jedinstvena je prilika za ispravljanje ove nepravde i najadekvatniji povod za podizanje spomenika – je Petković, ukazujući na veliko delo vajara Đorđa Jovanovića, koji je za sobom ostavio značajno stvaralaštvo i nezaobilazne simbole pojedinih gradova: u Kruševcu Spomenik kosovskim junacima, u Beogradu Vuku Karadžiću, vojvodi Vuku i Josifu Pančiću, u Požarevcu Spomenik knezu Milošu…

– Jovanović je na tri Srbiju predstavljao u liku mlade žene s lovorovim vencem pobednice na glavi. Godine 1900. ili 1901, po narudžbini Udruženja počasnih konzula Kraljevine , ovaj umetnik je izvajao skulpturu, koja se u nekim katalozima naziva „Velika Srbija”, a u nekim samo „Srbija”. Skulptura prikazuje mladu ženu s lovorovim vencem pobednice na glavi kako u levoj ruci drži zastavu , a u desnoj krunu, dok joj je uz skute leve noge dvoglavi orao. Samo neznanje može pogrešno da predstavi simboliku ove skulpture, pa se kruna isključivo tumači kao simbol kraljevine, iako je ona u heraldici simbol državne nezavisnosti (podsećam da se iz tog razloga kruna nalazi na grbu iako je ona republika). Burna vremena naše prošlosti učinila su da je ova skulptura, koja se nalazila u Vojnotehničkom zavodu u Kragujevcu, nestala. Tek nakon Velikog rata 1928. godine Jovanović je za dekorisanje kupole na zdanju Ministarstva finansija Kraljevine SHS (današnja zgrada Vlade ) izradio novu skulpturu sličnu nestaloj i nazvao je „Jugoslavija”. Na njoj nije bilo zastave ni dvoglavog orla, a nakon 1944. kruna u desnoj ruci zamenjena je bakljom – obrazlaže gradonačelnik.

Doznajemo da u ovom gradu planiraju još jedno spomen-obeležje povodom stogodišnjice pobede u Velikom ratu. Gradska uprava, zajedno s Društvom srpskih domaćina, postaviće kod gradske plaže (u blizini sadašnje spomen-ploče namenjene podvigu 1.300 kaplara koja stoji na oronulom zdanju stare Tkačnice) spomenik posvećen Užičaninu koji je bio jedan od 1.300 kaplara. Već je napravljeno idejno rešenje tog budućeg obeležja.

A u priču o užičkim znamenjima Velikog rata sticajem okolnosti se, po aktuelnosti, upliće i pominjanje Brozovog spomenika, koji je pre 27 godina sklonjen s gradskog Trga partizana i od tada stoji zaklonjen iza zgrade užičkog muzeja. Nedavno su gradonačelnik Petković i njegov zamenik Nemanja Nešić boravili u poseti Kini, pa predstavljajući grad tamo doznali da su Kinezi, uz ostalo, zainteresovani da kao turisti posete zanimljiv užički kraj. S tim što su se, kako nam reče Tihomir Petković, uz užički Stari grad posebno interesovali za ovdašnja obeležja iz Drugog svetskog rata, kakvo je, na primer, Spomen-obeležje Kadinjača. Na naše pitanje da li bi i „bronzani maršal” za njih bio atrakcija kad se nalazi iza muzejske zgrade, Petković odgovara da gradska vlast s tim u vezi razmišlja, kao pomirljivo rešenje s obzirom na tužbe i zahteve boračkog udruženja za vraćanje Brozovog spomenika na gradski trg koje odbornici nisu prihvatili, da bronzani Broz sa sadašnjeg bude izvučen napred i postavljen na plato između dve muzejske zgrade, kako bi bio vidljiviji posetiocima grada.

Vezane objave