Činjenicu da vojnici nisu osigurani od povreda na radnom mestu ogolio je slučaj pogibije dvojice vojnika u Rajlovcu.U dokumentima Ministarstva obrane stoji da su Armin Salkić i Nedeljko Radić ubijeni na radnom mestu, tokom dežurstva, a u rubrici osiguranje stoji Ugovor o radu na neodređeno vreme. To u suštini ne znači ništa, jer Ministarstvo obrane ne uplaćuje vojnicima dodatno osiguranje, koje bi ih štitilo od eventualnih povreda na radu.

– Tužila sam Ministarstvo obrane jer vojska nije bila osigurana od nesreće ili povrede na poslu. Dobila sam odgovor koji nije u moju korist. Advokat je uložio žalbu, i videćemo koji će odgovor sada biti – kaže Alisa Lier supruga ubijenog Nedeljka Radića.

Jedini koji su trajno osigurani od povreda na radu su demineri. Na upit zašto to nije slučaj i sa vojnicima iz Ministarstva obrane su odgovorili da se na osiguranju pripadnika Oružanih snaga radilo tokom 2007. godine, ali da je tada zajedno sa Savetom ministara i Kancelarijom za reviziju zauzet stav da ne pravna osnova za kolektivno osiguranje pripadnika Oružanih snaga.

Od 2007. godine do danas pripadnici MO i OS BiH nisu kolektivno osigurani izuzev pojedinaca i grupa koji učestvuju u mirovnim i operacijama podrške miru, za dok operacija traje i kategorije deminera i pripadnika jedinice za uništenje NUS koji učestvuju u realizaciji procesa deminiranja. U skladu s važećim entitetskim propisima MO BiH, kao poslodavac, snosi sve troškove vezane za povređivanje koje je nastalo u vezi s radom, piše N1.

Prema zvaničnim podacima, Oružane snage BiH broje oko 9.200 pripadnika. Ministarstvo obrane je ubedljivo najveći budžetski potrošač. Samo ove godine će potrošiti 285 miliona maraka, u odnosu na oko 950 miliona koliko iznosi celi budžet države.

Međutim, to nije dovoljno da bi se rešili svi problemi svakog pojedinačnog vojnika, kaže zamenik ministra.

– Opet vam kažem neke specifične delatnosti su dodatno osigurane, ali svi imaju zdravstveno osiguranje – priča Boris Jerinić zamenik ministra obrane BiH.

Međutim, zdravstveno osiguranje pokriva tek bolničke troškove, ali ne i odštetu zbog pretrpljenih povreda na poslu.

Kolektivno osiguranje za svoje zaposlene uplaćuju i skoro sve privatne firme, pa je čudno da to ne može najveće državno ministarstvo.

Upućeni kažu da je procena Ministarstva obrane da im se više isplati plaćanje odštete zaposlenima koji su tužili državu i dobili na sudu, nego da godišnje izdvajaju veliku sumu za kolektivno osiguranje svakog zaposlenog. Za razliku od vojnika, koletkivno osiguranje imaju policajci u Kantonu Sarajevu i MUP RS.

Vezane objave