Mladi i stari verovali su u magijske radnje i njihovu moć, te su 6. maja svake godine poštovali običaje vezane za cveće, kupanje, prirodu, kako bi doprineli zdravlju, plodnosti, blagostanju svoje porodice. I svi su, baš poput mališani, potpuno verovali u moć magije i proleća.
Danas je Đurđevdan, dan kada naše vernike očekuje nebrojeno običaja i verovanja. Pored velikog broja ljudi koji slave Đurđevdan, u ovim raznolikim radnjama učestvovao je veliki broj srpskog naroda.
Mnoge magijske radnje vezane su za ovaj dan, a odnose se na zdravlje, blagostanje, ali i plodnost. Ovaj praznik naročito se veže za udaju i ženidbu, ali i za dobrobit u stočarstvu i poljoprivredi.
Ako ste nekada videli bake ili deke kako uoči, ili na dan Đurđevdana, kako donose grančice, prave venčiće i kite vrata i prozore njima, to ima jednu lepu simboliku – donosi zdravlje, plodnost, puno roda u taj dom.
Kupanje na reci pre zalaska sunca je još jedan od lepih srpskih običaja. Kako najveću simboliku na Đurđevdan ima cveće, mladi su nekada imali običaj da se kite njime i grančicama, da se kupaju sa tim kako bi bili zdravi i jaki, ali i da se ljuljaju na drvetu drena – da budu zdravi kao dren. Dok su se momci ljuljali, devojke su imale drugačiji običaj – valjale su se po zelenom žitu ‘da bi kosa rasla kao žito’.
Đurđevdanski uranak je takođe jedan interesantan običaj, koji je u ranijim vremenima bio naročito omiljen. Ljudi su se pre zore okupljali na proplanku i pravili lepu zajedničku trpezu. Uz reku i prirodu pevalo se, igralo i veselilo čak i do podne.
Nebrojeno običaja i verovanja vezuje se za 6. maj i jednu od najvećih slava u srpskom narodu. Magijske radnje i lepa verovanja održavali su duh ljudi, pomagali im da se osećaju dobro i da uživaju u njima.
Običaji su se poštovali, a u njima su uživali i mladi i stari. Proleće i lepo vreme doprinose tome da se običaji i verovanja na ovaj dan naročito vole.
I baš poput mališana, i stariji vole da poveruju u magiju koja donosi neke lepe stvari za njih i njihovu porodicu.
