160839

Nazvao me jedan prijatelj, uz samo jednu kratku rečenicu: “Umro nam je doktor Laza!” Čitav dan mi je ta rečenica odzvanjala u ušima i ne mogu ni shvatiti ni prihvatiti! Moj prijatelj, brat, ljudina, doktor i opet naš Lazo…

Ovim rečima od doktora Miodraga Lazića, “hirurga napaćenog srpskog naroda”, kako se sam potpisao u poslednjoj poruci pre nego što ga je u utorak ujutro u niškoj bolnici pokosio koronavirus, oprostio se nekadašnji funkcioner HDZ BiH, bivši predsednik FBiH i predsedavajući Predstavničkog doma Parlamenta i ratni komandant Hrvatskog veća odbrane Niko Lozančić.

“Umro je jedan veliki čovek i još veći humanista! Otišao je u vreme koje kao da je sam birao! Skromno i tiho, bez pompe, a mnogima je pomagao i pomogao! U teškim vremenima bio si doktor i čovek… U teškim vremenima napustio si ovaj pokvareni svet! Počivaj u miru, brate Lazo, i neka ti je laka zemlja”, napisao je Lozančić na svom Fejsbuk profilu.

Danas je 14. travanj/april 2020.godine.Jutros me nazvao jedan veliki prijatelj, uz samo jednu kratku rečenicu; „Umro…

Publiée par Niko Lozančić sur Mardi 14 avril 2020

Ovaj bivši komandant HVO govori o poznanstvu sa doktorom Lazom i o tome kako mu je u vreme najvećeg ratnog vihora 1993. godine spasao život u ratnoj bolnici “Žica” u tadašnjem Srpskom Sarajevu.

“Ranjen sam u sukobu HVO i Armije u Kaknju i dovezen u bolnicu “Žica” u teškom stanju. Otkud ja kao oficir HVO u srpskoj bolnici je malo duža priča, ali ono što je mnogo bitnije od svega toga je lik i delo doktora Laze. Samo onaj ko ima sreće u životu sretne jednu takvu ljudsku gromadu, a ja sam imao tu sreću. To što mi je bukvalno spasao život je posebna stvar, ali i da to nije uradio, ja bio hendikepiran i siromašan da nisam upoznao takvog čoveka”, kaže Lozančić.

On se priseća jedne neverovatne situacije koja se dogodila svega par dana posle operacije koju je preživeo samo zahvaljujući doktoru Lazi.

“Nekih sedam dana posle operacije ležao sam u bolnici, razmišljao o svojoj porodici i o tome da li ću je ikada više videti. Dok sam tako ležao, naišao je doktor Laza i upitao me: “Šta je, šta si se zamislio?” Nisam mu rekao da razmišljam o tome hoću li na kraju izaći živ iz bolnice, jer bez obzira što je sve bilo korektno, ne samo s njegove strane, nego od svih u bolnici, razmišljao sam o tome ko zna na šta se sutra može okrenuti i kako mogu završiti. Zato sam mu rekao da razmišljam hoću li ikad više sesti u kafanu i popiti viski i “kolu””, priseća se Lozančić.

Kako sam to rekao, nastavlja on, doktor Lazo se okrenuo i otišao.

“Posle par minuta ušao je u sobu sa tacnom na kojoj su bile flaša “Džek Danijelsa”, dve čaše i dve flaše “kole”, a preko ruke je imao belu krpu kao konobar. Nasuo je viski u čaše i meni pružio jednu. Da budem iskren, mislio sam da me provocira, pa sam ga onako bojažljivo upitao “ide li viski sa lekovima” i pogled sam skrenuo prema dve boce infuzije koje su mi visile iznad glave. A on se nasmejao i rekao: “Ajde bolan, ja sam ti to propisao. Smeš popiti jedan, neće ti škoditi.” Stresao je viski, a onda i ja za njim. Ostao sam mesec dana u bolnici i za to vreme smo popili taj viski, a ja danas pričam s vama samo zahvaljujući njemu”, kaže Lozančić, dodajući na kraju da je nebrojeno puta u društvu pričao o tome i da svi njegovi poznanici znaju kakva je ljudina bio njegov prijatelj i brat doktor Lazo.
Održali kontakt

Posle mesec dana u “Žici”, Lozančić je prebačen u Hrvatsku, a kasnije je uspostavio kontakt sa doktorom Lazom, koji je posle rata par puta bio kod njega u Kaknju.

“Poslednji put smo se videli pre par godina, ali smo se redovno čuli telefonom, a poslednji put oko pravoslavnog Božića”, kaže Lozančić, dodajući da “ništa od ovoga što se objavljuje o njegovoj ljudskoj veličini nije preuveličano, jer nema dovoljno reči kojima se može opisati kakva ljudina je bio doktor Lazo”.

Kurir.rs/Glas Srpske

Spread the love

Vezane objave