Promene vremena koje slede, od debelog minusa do desetak stepeni u plusu, izuzetno će uticati i na zdrave ljude, ali će ih najviše osetiti meteoropate, hronični i psihički bolesnici

Nakon ledenih dana, u Srbiji se očekuje toplije vreme pa ponovo, prema rečima meteorologa, sneg. Ovakve nagle temperaturne i vremenske razlike utiču i na potpuno zdrave ljude, a nema sumnje da ih ne podnose lako ni oni koji imaju hronična oboljenja. Osim što će se pojedini požaliti na glavobolju, bezvoljnost ili pak curenje nosa, za druge ovakve promene vremena mogu imati zanačajnije i teže posledice.

– Bilo koje ekstremne promene, kako leti tako i zimi, kod hroničnih bolesnika mogu izazvati značajne promene. Kako u smislu povišenja krvnog pritiska tako i lošeg osećanja, dok kod nekih ljudi dolazi i do pada krvnog pritiska. Reakcije su individualne, postoje meteoroate, ljudi koji raguju na promene vremena. Promene klime su poslednjih godina mnogo izražajnije nego ranije, veći je broj takvih bolesnika – kaže prof. dr Nebojša Tasić, pomoćnik direktora Instituta za kardiovaskularne bolesti “Dedinje” i predsednik Udruženja centara za hipertenziju, prevenciju infarkta i šloga (HISPA).

Doktor Tasić upozorava da je za hipertenzičare najvažnije da se, ukoliko osete pogoršanje stanja usled promene vremena, jave svom lekare, a ne da delaju na svoju ruku.- Veoma je važno da u tim trenucima bolesnici usled tegoba, ne menjaju svoju terapiju bez lekarske konsultacje. Nije isto da li se temperaturne promene dešavaju unutar dan, dva ili pet do deset dana. Nagle temperaturne promene u okviru 48 časova mogu dovesti do velikih turbulencija u ljudskom organizmu i zato treba osluškivati svoj organizam za svaki simptom i obavezno konsultovati svog lekara šta da radite – priča dr Tasić.

On izdvaja još jedan važan savet kako bi se izbegao najgori scenario po ovakve pacijente.

– I jedan važan savet, sem čuvenog slojevitog oblačenja, u tim danima danima je zaista poželjno da hronični bolesnici, ako su ikako u mogućnosti ostanu kod kuće, jer svaki izlazak napolje može biti poguban – zaključuje dr Tasić.

Pojedini saveti koji bi mogli da budu korisni u ovom periodu kako za one koji imaju zdravstvene probleme tako i za zdrave odnose se na zdravu količinu sna, umerenu fizičku aktivnost, ali i upravljanje stresom.
OBRATITE PAŽNJU NA OVE STVARI

Vežbanje

Bez obzira na vremenske prilike i godišnje doba bitno je biti aktivan u prirodi. Vežbanje stvara dobru psihofizičku kondiciju, podiže otpornost na stres i mikrobiološke uzročnike. Umereno izlaganje suncu podiže otpornost, a preterano obara. Isto na nas deluje i previše spavanja. Kretanje na otvorenom treba prilagoditi potrebama, ograničiti ga i uskladiti sa vremenom. Tako se u ovom slučaju, prema rečima dr Tasića, hipertenzičarima ne preporučuje da napuštaju toplinu doma. Ipak, pojedine fizičke aktivnosti se mogu praktikovati i untar udobnosti sopstvenog doma.

Stres

Važna veština koja može da pomogne u odbrani organizma od naglih promena vremena je upravljanje stresom, jer kada ga osetimo sigurno će nam se stanje pogoršati. Zatim, iscrpljenost, umanjena koncentracija i slične tegobe mogu da prate malokrvnost, anemiju, smanjenu funkciju štitne žlezde ili povišen holeserol i mogu biti znak zdravstvenih poremećaja.

Mikroklima

Osim spoljašnje temperature i vremenskih prilika na organizam utiče i mikroklima, vlažnost i uslovi u stambenom prostoru. Ne smemo zaboraviti da postoje optimalne temperature u prostorijama u kojima radimo i u kojima spavamo.