Proslavljenom reditelju Emiru Kusturici juče je u kripti Hrama Svetog Save svečano uručena “Svetosavska povelja” Srpskog prosvjetnog i kulturnog društva (SPKD) “Prosvjeta”. Kod drugih nagrada više nije izvesno da li će vam pokucati na vrata ili poslati depešu da je vratite, jer danas se svaka reč i zarez meri, a ne ono što je čovek činio čitav život. Jedna pogrešna reč može da vas uvede u veliku traumu. Međutim, čovekovo je da se brani i da pripada svojoj kulturi – kazao je ovogodišnji laureat Emir Kusturica kome je priznanje uručio predsednik “Prosvjete” Milimir Mučibabić.

Svečanosti su prisustvovali patrijarh srpski Porfirije, mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije, članovi Sinoda SPC, prethodni dobitnici “Svetosavske povelje”, a u svom govoru, Kusturica se osvrnuo na reči američkog politikologa Semjuela Hantingtona i njegov čuveni esej “Sukob civilizacija”. – Da li je slučajno Hantington u ovoj knjizi ugradio i rat u Bosni i Herecegovini? Nije, jer je izvesno da su u tom ratu bili prepoznatljivi simptomi onoga što je nazvao “sukobom civilizacija”. Posle ratnih dejstava etnoreligijske grupe su još više zatvorene u sebe, a nepoverenje veće nego što je bilo pre rata 90-ih. Kao najbolji primer za to Hantington navodi da borci vojske Alije Izetbegovića 1995. nisu klicali NATO nego Saudijskoj Arabiji i Turskoj. Razlika između pomenutog rata i velikih svetskih sukoba uključuje pitanje da li su oni u svom temelju bili religijski? Jesu, kao što je uostalom i ovaj danas u Ukrajini. Za razliku od velikih zemalja, predstavnika vodeće civilizacije, mi smo vodili odbrambene ratove – kazao je reditelj. On je podsetio na Hantingtonove tvrdnje da je “zapadna civilizacija poprimila degenerativna svojstva i da demografski neće moći da obavi osvajanje drugih civilizacija”.

– Hantington je statistički dokazao da i pored dominacije engleskog jezika u svetu, svi i dalje govore svoj jezik, i razvijaju svoja govorna područja. Mi smo svedoci, bar mi ovde u Srbiji, kako je Milorad Vučelić, “fabrikovanja novih jezika u našem okruženju”. Dakle, jezicima nikad kraja.

Po rečima Kusturice, “osećaj pripadnosti identitetu je poslednja linija odbrane, ne samo od nihilizma već i od novog čoveka”:

– Nazvao sam ga “hajtek paganinom” koji je spreman da mu pod kožu stave sve što treba, a da mu krv napune čipovima. Hantington nije doživeo pojavu kovida i njegovo razarajuće socijalno delovanje, niti rusko-ukrajinski konflikt koji bi se sigurno, kao nastavak pandemije, uklopio u njegovu teoriju sukoba civilizicija. Da su zapadnjaci gledali uništena groblja i pravoslavne crkve, masovne grobnice, ubijenu decu na fotografijama koje vise u Muzeju anđela u malom gradu u Donjeckoj republici, da su slušali priče običnih ljudi i videli suze u njihovim očima, da su videli snagu i dostojanstvo naroda Donbasa uprkos ratu koji je pronacistička ukrajinska vlada okrenula protiv njih samo zato što su za prijateljstvo sa Rusijom i što žele da žive u svojoj kulturi.

U verbalnom ratu koji traje poslednjih deset godina, po rečima reditelja, nisu samo generali američke vojske ostrvljeni na pravoslavlje, nego i vojska i visoka tela evropske zajednice koja je nedavno optužila SPC za njen tradicionalizam i vezu sa Ruskom pravoslavnom crkvom.

– Ovaj rat u Ukrajini, za koji sada sa sigurnošću možemo da tvrdimo da je dugo pripreman uz asistenciju Pentagona, zapravo je rat protiv pravoslavlja i svega što jedna autentična kultura predstavlja kao glavnu prepreku na putu transhumanizma.

Kusturica se osvrnuo i na dugu istoriju nacizma.

– Tridesetih godina, kao i sada, nacizam su tolerisali Englezi, Francuzi i Italijani. Da su se suprotstavili 1938, Drugog svetskog rata ne bi bilo. Očigledno im je Hitler trebao za ono što je ranije pokušao Napoleon. Hitler je bio proizvod svetskog kapitala, ne samo nemačkog – kazao je ovogodišnji laureat, a potom se upitao “da li je bilo bolje i jeftinije da su predsednici sa Zapada prisustovali poslednjih Paradi pobede u Moskvi nego što je sada gledaju uživo?”.

Govoreći o “Svetosavskoj nagradi” društva “Prosvjeta”, koje iza sebe ima 120 dugu tradiciju očuvanja srpske kulture i identiteta, Kusturica je poručio:

– Sve je kod nas obeleženo svetosavljem. I kad nas mrze, i kad nam zavide, oni to vide kroz prizmu svetosavlja zato što je Sveti Sava princ koji je odustao od materijalnog bogatstva da bi stvarao jedno ogromno duhovno bogatstvo čije su granice nemerljive jer one žive u narodnim pesmama, našim osećanjima, duboko i zauvek zariveni.

Pre tačno 120 grupa od 29 srpskih intelektualaca okupila se i uputila molbu vladi u Sarajevu da se formira društvo pod nazivom “Prosvjeta” koje bi pomagalo školovanje srpskih đaka i studenata. Tako je krenuo život ovog društva sa ciljem očuvanja srpske kulture i identiteta u BiH. Danas postoje 43 odbora društva. – “Prosvjetu” su osnovali sarajevski Srbi radi očuvanja svetosavske tradicije, jezika, pisma, kulture, crkve i običaja. U njenim temeljima je svetosavlje kao autentično doživljeno hrišćanstvo srpskog naroda – poručio je Mučibabić, predsednik SPKD “Prosvjeta” u Beogradu.

Po njegovim rečima, “svet se danas opasno približava ivici duhovnog i moralnog ambisa i sveopšteg nihilizma”.

– Pošto smo i sami deo tog sveta u kome nam razgrađuju državu, otimaju zemlju i jezik, čini mi se da bi bilo poželjno da se vratimo na duhovno uporište nacije. Svetosavske vrednosti daju nam nadu da se ne utopimo u matricu globalnog sela i postanemo bezimeni. Balkanski i srpski prkosno Kusturica odbija da se divi velikom svetu, vraćajući se tradiciji i korenima, u njima nalazeći snagu za nova stvaralačka pregnuća. Na tom putu stekao je mnoge neprijatelje. One koje regrutuju pakost, zloba i zavist mogu nekako razumeti, a one iz kruga dvojke koji se predstavljaju kao beogradska elita, istinski žalim. Za njih je i Novak Đoković balkanski špekulant – je Mučibabić.

BEĆKOVIĆ: NAJSVETLIJA ZVEZDA

Akademik Matija Bećković kazao je da smo “zajedno sa našim patrijarhom i našim Sinodom prisustvovali jednom velikom kulturnom događaju”.

– Društvo “Prosvjeta” osnovano je pre 120 godina, a njegovi članovi su bili naši najumniji ljudi, sve bolji od boljega. Ta bi brojanica bila mnogo dugačka da su svi pomenuti, ali verujem da su svi oni bili ovde, prisutni duhom. Emir Kusturica je ovo priznanje odavno zaslužio svojim filmovima, građevinama i gradovima, svim onim što pre njega nije učinio niko drugi. On je bez sumnje najsvetlija zvezda filmske umetnosti Južnih Slovena.

Vezane objave