Aljo Hodžić odlučio je da se, nakon pune četvrtine veka provedene u Francuskoj, vrati na svoju Drinu.

U mestu Glamoč, na periferiji Goražda, izgradio je kuću, podigao plantažu malina i mali voćnjak kako bi radio ono što voli i što u Lionu nije mogao pa svakog dana ulepšava dvorište, a društvo mu prave dva umiljata, rasna psa.

Iz Bosne i Hercegovine otišao je uoči rata. Imao je tada 30 godina i radio kao tehnolog u Rogatici. Iskustva u novoj državi, čiji jezik nije poznavao, za njega su, kaže, bila strašna.

“Bilo je veoma teško na taj način pronaći svoje mesto na ovoj planeti. Svi vas gledaju s neke visine, ljudi vas više žale nego što vam žele pomoći” kaže Hodžić. Poput većine Bosanaca, i Aljo je uspeo snaći, ali ne u svojoj struci nego u građevinarstvu, gde je napredovao do pozicije tehničkog direktora jedne kompanije.

Ušteđevinu iz Francuske uložio je u Goražde, jer voli podneblje u kojem je odrastao.

Radovao se prvim gajbama malina koje je sam proizveo, sa svoja dva psa uživa u zrakama zimskog sunca, a odnos s komšijama je iskreniji i srdačniji.

No, vratio se u što, kako kaže, ne liči ni na šta.

Najteže mu je što shvata da čovek nije zaštićen, što radnici rade produženo i vikendom, pa mladi odlaze da u tuđoj zemlji pronađu komad hleba. “Da se ljudi vrate u Bosnu, presudi duša, jer mi još nismo u kapitalizmu koji tamo gazi godinama, u kojem je sve manje druženja, a sve više interesa. Ali, i ovde je sve više egoizma. To je posledica sistema, nisu za to ljudi krivi”, ističe Hodžić.

Porodica u Lionu

Hodžićevi supruga i deca žive u Lionu i to su, kaže on, Bosanci izgubljeni za ovu zemlju.

I sam je u dilemi može li ostati u državi u kojoj se smeće baca u šume i potoke, u kojoj vlada korupcija i gde zakoni za neke ne važe.

Kurir.rs/ Avaz.ba

Spread the love

Vezane objave